ГЛАВНА МЕТА ЏИХАДИСТА: Зашто је баш ФРАНЦУСКА понела ову неславну титулу?
Француска је претрпела неке од најгорих напада џихадиста у скорије време.
Када је возач камиона насрнуо на шетаче на Дан Бастиље у обалском градићу Ници у четвртак увече, убивши при том најмање 84 људи и повредивши десетине, био је то последњи у серији напада у Француској.
Убиства у редакцији “Шарли Ебдо”, покољ у Паризу прошлог новембра, напад на полицајца у јуну, списак се наставља. Међу европским земљама, Француска је претрпела неке од најгорих напада џихадиста у скорије време, наглашавајући велики проблем ове земље са растућим милитаризмом – и њеним статусом главне мете.
ЈЕЗИВИ ДЕТАЉИ ИЗ ЖИВОТА КРВНИКА ИЗ НИЦЕ! Ево зашто га ни муслимани нису волели (ФОТО)
Ет воици ла уне де демаин! #Closer #Philippot pic.twitter.com/vYdMatzZPY— Charlie Хебдо (@Charlie_Hebdo_) Децембер 16, 2014
Корени проблема су комплексни: Француска има историју насиља у сукобима на Блиском Истоку и на северу Африке, као и домаћу муслиманску заједницу са дугим искуствима у дискриминацији и осећања искључења из француског друштва. Француски затвори су постали регрутна места за екстремисте. А и француски десничари добијају на утицају, подижући тензије реториком која је често анти-имигрантска и анти-муслиманска.
Додајте свему томе и регрутну машинерију самопрокламоване Исламске државе. Неких 1.800 људи је напустило Француску да би се придружило ИСИС-у и другим милитантним групама у Ираку и Сирији од маја 2015. године, подаци су фирме “Соуфан Гроуп”, која се бави обезбеђењем, а седиште јој је у Њујорку, цитирајући процене француских власти.
ЈЕЗИВ СНИМАК! Овако је терориста камионом ГАЗИО људе у Ници (УЗНЕМИРУЈУЋЕ)
Џихадистичке групе проналазе плодно тле у Француској и Белгији захваљујући и осећају маргинализације међу имигрантским заједницама, посебно онима из Северне Африке.
Против овог осећања отуђења, пропаганда Исламске државе нуди атрактивну алтернативу припадања, сврхе, авантуре и поштовања. Истраживање Криса Месерола и Вила MekKanta са Броокингс Институтион показује да је, без премца, најважнија варијабла у предвиђању колико џихадиста нека земља може да “произведе”, је да ли ти људи говоре француски.
Ница је сама по себи била рањива, има огромну муслиманску популацију (неколико муслимана је и убијено у нападу). Ецономист извештава да је један грађанин Нице, Омар Омсен, био у видокругу локалних обавештајних агенција, иако се мислило да је убијен у Сирији прошле године.
#Nice assault ис the 3рд мајор attack ин Франце синце the Јан. 2015 Charlie Хебдо схоотингс https://t.co/xS4qzkVklF pic.twitter.com/S2wwIu8hXu— Блоомберг ТВ (@BloombergTV) July 15, 2016
Овај франко-центризам могао би да буде резултат чињенице да су неки од најранијих и најстаријих чланова огранака међународних операција били Французи и Белгијанци.
У нападу у Паризу у новембру 2015. године током кога је убијено 130 људи, ИСИС се ослањао на међународне борце, француске и белгијске оперативце, који су тренирали са џихадистима у Сирији. Али у другим случајевима, будућим нападачима треба само контакт са џихадистичким групама или могу да пронађу инспирацију за акте насиље и онлајн. Други, такозвани усамљени вукови, могу да делују и самостално. Портпарол ИСИС-а Абу Мохамад ал-Аднани обратио се у аудио снимку још у мају таквим соло нападачима.
СРПСКИ ТУРИСТИ НЕЋЕ ИЋИ У НИЦУ: Туристичке агенције мењају програме путовања
У Француској, профили убица у недавним нападима је негде између два екстрема. Ларуси Абала (25) који је убио полицајце у јуну, је био у затвору под оптужбама за регрутовање терориста, а баш пре него што га је полиција убила заклео се на верност ИСИС-у. И поред тога, нема доказа да га је директно ИСИС упутио у акцију.
ОВО ЈЕ ЛИЦЕ ЗЛА КОЈЕ ЈЕ ЗАВИЛО НИЦУ У ЦРНО! Објављене прве фотографије возача КАМИОНА СМРТИ! (ФОТО)
Корен француског проблема са џихадистима лежи у некадашњем царству на Блиском Истоку и Северу Африке и датира из времена француске колонизације Алжира, Туниса, Сирије и Либана. Током 20. века, велики број људи из колонија дошао је у Француску да живи и ради, многи од њих су се настанили у сиромашним енклавама које окружују Париз и друге градове. Претходних деценија, када су се фабрике затварале и посла било све мање, осећај друштвене маргинализације је растао у оваквим заједницама, посебно у пројектима у париским предграђима.