ГЛУМАЧКИ ДУО у представи "Воз" у режији Воје Брајовића: "Намера је да се утиче на свест људи!

Представа "Воз" по делу америчког писца Кормака Макартија, у адаптацији и режији Војислава Брајовића, који и игра са Срегејем Трифуновићем у овој дуо драми, биће премијерно изведена 24. октобра на Новој сцени "Звездара театра".

Превод су урадили Милица Михајловић и Бранислав Михајловић, а адаптацију сцене и костима Јелисавета Татић Чутурило. Представа се реализује уз подршку Скупштине града Београда и Амбасаде Сједињених Америчких Држава. Брајовић је идеју добио када је видео филм по Макартијевом делу (у оригиналу "The Сунсет Лимитед", што је име воза) који је 2011. режирао славни глумац Томи Ли Џонс. 

Он је и играо са Самјуелом Л. Џексоном у драми о сусрету два човека различитих верских убеђења и погледа на свет. Ликови се зову Бели и Црни, мада у драми, као ни у животу, ништа није црно-бело.

Професор атеиста бацио се под воз, а спасао га је бивши робијаш, верник. Они воде расправу о смислу и бесмислу, могућностима и хтењима, разочарању због онога што се у свету дешава и нади, о питању зашто живимо. "Овај пројекат, као и сваки у позоришту које се озбиљно бави својом мисијом, нема намеру да мења свет него да утиче на свест људи. Одговорност којој робујем већ пола века држи ме у стрепњи да ли ћу испунити очекивања публике, али и своја очекивања", изјавио је данас на конференцији за новинаре познати глумац којем је ово прва режија.

Подсетивши да се већ сусрео са вечном темом комада - борбом веровања и неверовања у драми "Посетилац" Ерика Емануела Шмита (у Атељеу 212, у којој је он играо Фројда, а Драган Николић тајанственог посетиоца, можда самог Бога), оценио је да је Макарти унапредио, надоградио ту тему. "Гледајући Џонса и Џексона, без намере да поредим, помислио сам да наши глумци имају више нечега што је самоиронија и духовитост. Пожелео сам да урадимо представу по преводу аутентичног дела, које смо добили захваљујући разумевању Америчке читаонице", рекао је Брајовић. 

- Немам намеру да се бавим режијом, али сам размишљајући о глумцима схватио да је Трифуновић са својим даром и оним што може на сцени драгоцен за улогу анђела спасења, а да бих ја могао да му помогнем у лику професора, атеисте који има суицидне мисли - објаснио је он. 

Брајовић је захвалио амбасади САД за помоћ око ауторских права за дело изузетног писца Макартија, којег наша публика познаје по филмовима и романима "Нема земље за старце" и "Пут". 

Трифуновић је изјавио да је још 2008. изашао из позоришта као индустрије, јер глуму на сцени доживљава као мисију, као литургију. "У позоришту ми је битно да имам валидну реч коју ћу изговорити, реч са дубином и димензијом. Интересују ме класици, а Макарти са своје 84 године то јесте", рекао је он. 

- Поред тога, интересује ме са ким ћу играти. На филму можете да будете лагодни, снимите свој кадар и одете, а рад на представи је као рад у руднику и много је важно са ким копате. 

Признаје да се изненадио када га је Брајовић позвао на сарадњу и додаје да је после првог читања осетио сузе просветљења и одмах прихватио. "У комаду су два тешка карактера, као два овна на брвну. Радимо на томе још од априла. Доста смо скраћивали, има ту и ствари тешких за дешифровање, али мислим да смо се упсешно изборили", изјавио је он. 

- Та жива реч се тиче свакога од нас. То су питања која нас све прогањају, Мислим да права представа почиње када људи изађу из сале и крену да размишљају - закључује Брајовић.

Уколико вам је ово било интересантно, сазнајте причу младог уличног свирача који путује и свира како би купио ново срце, јер му га је једна девојка узела и неће да га врати (више о томе на ОВОМ линку)