Индијски Град удовица

Индија, земља препуна светиња, директно повезана са божанством Кришна, на северу крије град Вриндабана, познат по великом броју удовица. Према миту о Кришни и великом епу Махабрахрата, ово божанство је рођено у оближњој шуми Вриндабана, а детињство је провео у храму у овом граду. Међутим, у 21. веку овај град је добио другу карактеристику, постао је "Град удовица". Према сведочењима ходочасника који долазе у овај храм, удовице су углавном старије жене обучене у бело.

Када остану без мужева, Индике се нађу у тешкој економској ситуацији. Изгубе приходе, а неке од њих буду и одбачене. Породице њихових мужева једноставно их отерају од куће, како би спречили да добију наследство покојних мужева. Тада одлазе у Вриндабан, град који је некада био познат по храмовима. Око 20.000 удовица пронашло је у овом граду уточиште, а град је добио популарни назив по њима, преноси Ал Jazzera.

BBC наводи пример једне од становница овог града, Саиф Али Дас. Она тренутно има 60 година, али изгледа много старије. Њен муж је био пијаница и умро је пре 12 година. Имала је и ћерку која је умрла, а син јој је убијен током спора око земљишта које су водили са родбином. Остала је потпуно сама и побегла у ово место где се осећа безбедно.

Мохини Гири која је и сама удовица каже да жена након смрти мужа “постаје нула“, и објашњава како индијске породице виде удовице као обавезу, преноси The Гуардиан. Отеране од породичне куће, остатак свог живота, принуђене су да проживе у сиромаштву и изолацији. “Када жена изгуби мужа и постане удовица, она гуди сопствени идентитет. А лишене основних услова за живот, остају неухрањене и брзо умиру“, каже Гири.

Само 28% удовица у Индији има право на пензију, те многе од њих које су остале на улици принуђене су да просе.

Многе удовице широм Индије примају пензију у годишњем износу од 35 еура, а друге не добијају ни ту помоћ од Владе, а главни проблем је то што немају стално пребивалиште, а држава врши инспекције само на основу информација прикупљених у истраживањима.