ГРЦИ "ГРЦАЈУ": На шта су потрошили новчану помоћ?
Већина новца од помоћи, коју је Грчка добила 2010. и 2012. године, као помоћ за превазилажење финансијских проблема отишла је у посустале банке, наводи британски лист "Гардијан".
Због тога је, истиче се у анализи, Грчка била приморана да драматично смањи свој дефицит снажним притиском на пензије и снижавањем минималне зараде, за разлику од већине европских земаља, које су продубиле свој буџетски дефицит зато што су штитиле пензионере и социјалне осигуранике.
Кредиторска "тројка" је, подсећа лондонски дневник, први пут прискочила у помоћ презадуженој Грчкој у пролеће 2010. године пошто Атина више није могла себи да приушти враћање дуга од 310 милијарди евра које је позајмила од низа великих европских банака.
Две године касније, Међународни монетарни фонд (MMF), Европска комисија и Европска централна банка доносе Грчкој други спасоносни финансијски пакет, уз отпис дуга од 100 милијарди евра на који су пристали кредитори из приватног сектора.
Од укупне суме додељене Атини, како наводи британски лист, 48,2 милијарде евра употребљено је за извлачење из потешкоћа грчких банака које су бележиле губитак после финансијског краха 2008. године, док је 140 милијарди евра потрошено на отплату првобитних дугова и камата.
Када се подвуче црта, грчкој влади је за реформисање економије и заштиту најслабијих чланова друштва остало тек мање од 10 одсто спасоносних средстава, закључује "Гардијан".