Гуардиан: Јаз није неизбежан, већ га праве најбогатији
Свет је скројен по мери најбогатијих, а уз свесрдну помоћ неуких и "послушних" економиста и захваљујући неолибрализму, као погонском гориву раста неједнакости, пише лондонски Гуардиан.
"Неједнакост није неизбежна, она је створена. Тако је један проценат најбогатијих преузео свет", наслов је коментара колумнисте Гуардиана Suzanne Мооре, објављеног на страницама најугледнијег британског дневног листа.
"Већина нас, укључујући и мене, економски смо неуки. Економска клима представља нам се као сила природе, попут временских непогода које није могуће контролисати. Штета је што се планета загрејава, штета је што се богати додатно богате."
Али, те појаве су резултат људског деловања и нису уопште неизбежне. Шта више, постоје намерни и системски разлози појаве неједнакости, пише Мооре, осврћући се на истраживање Oxfama, према којем ће идуће године један одсто најбогатијих контролисати више од половине глобалног богатства.
Најбогатији део светске популације, тврди колумнисткиња Гуардиана, активно ради на спречавању редистрибуције богатства, а замршени порески закони им то олакшавају. У томе имају свесрдну помоћ, тврди Мооре, и многих маинстреам економиста, који уопште не доводе у питање узроке растуће неједнакости.
"Тај аргумент се сада урушава", тврди Мооре која економисте који упорно бране неодбрањиво описује као "кућне љубимце" најбогатије касте.
Њихова објашњења да су сви ултра-богати предузетници невероватно талентовани и све су стекли само захваљујући сопственом раду и способностима више једноставно не држе воду, тврди Мооре, наводећи пример међународних банкарских кућа које своје директоре и даље награђују милионским бонусима, упркос чињеници да су ти исти директори директно узроковали велику рецесију која је започела 2008. године.
Међународне финансије чини хрпа променљивих типова који у основи саме себе једноставно плаћају дупло више него пре десет година. "Они можда имају потребу да за себе мисле да су посебни, али ми то не морамо чинити", пише Мооре, а преноси Index.
"Када говоримо о неолиберализму, говоримо управо о погонском гориву неједнакости које је омогућило доминацију један посто најбогатијих."
То је заправо фаза капитализма у којој су финансијска тржишта дерегулисана, јавне услуге приватизоване, социјални системи уништени, закони који штите раднике укинути, а синдикати одбачени као непријатељи, тврди колумниста Гуардиана.