Хатшепсут (XVI век пре наше ере)
У освит људске цивилизације, у доба матријархата, жене су владале светом. Оне су биле покретачка снага и тачка ослонца развоја друштва. А онда су мушкарци преузели водећу улогу, како у породици, тако и у државама, које су тек почеле да ничу.
Ова царица старог Египта, која је владала од 1525. до 1503. године пре наше ере, независно од свог јединственог положаја жене-фараона, несумњиво је надмашила све велике краљице у историји човечанства, као што су биле Елизабета И у Енглеској, Катарина Велика у Русији и Марија Терезија у Аустрији.
Хатшепсут је била прва жена која је крунисана са свим почастима као краљ а не краљица и која је добила свих пет почасних имена фараона што ниједној краљици прије а ни послије ње није успјело. Облачила се и понашала као мушкарац.
Хатшепсут је одрасла у краљевској породици у Теби, престоници старог Египта. Имала је два старија брата који су рано умрли и она је остала једина наследница фараонског престола. Још за живота оца Тутмозиса И удала се у петнаестој години за свог дванаестогодишњег брата, што је тада у Египту био обичај. Под именом Тутмозис II он је био проглашен за фараона, а Хатшепсут за краљевску супругу. Како је млади фараон био безбојна и физички слаба личност, већ у самом почетку његове владавине било је јасно да ће Хатшепсут врло брзо преузети у своје руке све државне послове. Млада краљица је касније чак управљала и војском у ратовима које је званично водио њен брат и муж Тутмозис ИИ.
Хатшепсут није никада пропуштала прилику да учврсти своју популарност и положај у земљи. Чак је симулирала и да је тешко оболела проносећи гласове да је муж покушао да је отрује пошто је сувише била наклоњена народу. На то је у палате настао незапамћени револт. Крунски савет донео је одлуку да се сва моћ пренесе на краљицу, док је Тутмозис II морао да се задовољи формалним положајем у сенци своје амбициозне супруге. Кад је умро у четрдесетој години, зли језици су тврдили да је убијен по њеном наређењу.
Била је лепотица над лепотицама, Више од свега успевала је да искористи своју еротску привлачност. Била је самоуверена, достојанствена и, како кажу савременици, “најслаткоречивија од свих краљица”. Лепа краљица је захваљујући својој необузданој амбицији и јединственој обдарености успела да за себе присвоји сва права која припадају једном фараону. Желела је да у историју уђе као “велики фараон”. Да би остварила тај циљ почела је да проширује границе Египта, да присваја нова подручја. Али, упркос свему томе, краљица је желела да буде и краљица мира.
Ни на подручју архитектуре није желела да заостане за својим великим претходницима. За време њене владавине изграђени су многи велики и велелепни објекти. За ове радове ангажовала је раднике из свих провинција у земљи. Градови и трговци робљем радо су јој слали помоћ. Да би доказали колико воле своју краљицу, и племство и грађани су са великим задовољством и ентузијазмом учествовали у радовима. Творац свих ових споменика био је генијални архитекта по имену Зенмут. Он је био краљичин љубимац, а нешто касније и љубавник, сива еминенција на двору. Хатшепсут му је поверила управу над целокупном изградњом у земљи, наименовала га за првог министра и препустила му да васпитава њену једину ћерку Нефруре.
Њен саркофаг је пронађен али у њему није била њена мумија већ једне принцезе из 21. династије. Околности њене смрти су сумњиве, али након истраживања ипак се сматра да је умрла природном смрћу. Последњи запис је 10. дана 6. месеца у 22. години владавине.
Немогуће је говорити о великој краљици а не споменути њеног оданог слугу, архитекту и пријатеља Сененмута. Његов отац је служио краљевској породици, а он сам био веома одан Хатшепсут. Чак је био задужен и за њене приватне одаје те се стога говорило о постојању нечега што је превазилазило пријатељство. Постојале су гласине да је њена прва кћи у ствари његова, али то никад није потврђено. Његов изненадни нестанак са дворске сцене био је чудан, у најмању руку, јер су разлози до данас остали неразјашњени.