И после смрти - пут: Судбина српских ратних заробљеника из Холандије
Расути широм Европе и Северне Африке, многи од преминулих бораца за слободу у Првом светском рату и данас су далеко од својих негдашњих домова. Ово је прича о онима који су били у Холандији.
У Великом рату (1914-1918) Србија је изгубила највећи постотак становништва од свих земаља учесница. Међу жртвама је било много војника, од којих су једни страдали директно у боју, други од рањавања, тифуса, трећи у заробљеништву или приликом транспорта на лечилишта у савезничким земљама.
Како је Холандија била неутрална земља, тако је постала место размене војника током рата. Сваком ратном заробљенику који би доспео на тло Холандије била је понуђена исхрана, смештај и релативна могућност кретања. Споразумом Немачке и Велике Британије, 17.ооо луди, бораца и ратних заробљеника, интернирано је у ову земљу, међу њима и 4.316 Срба.
Рат је завршен потписивањем примирја 11. новембра 1918, па је уследио одлазак свих ратних заробљеника из Холандије. Од 222.347 њих, до јануара 1919. отишло је 202.250. Међу преосталим људима, у зиму 1919. јавила се Шпанска грозница. Иначе ослабљени вишегодишњим напорима (од 4.316 Срба, 4.186 је под оружјем било још од Првог балканског рата), десетине њих је поклекло под грозницом - 87 је преминуло од болести, а још пет због других узрока.
Сви су сахрањени у Холандији. У селу Гардерен (општина Барневелд) покопано је њих 29, 21 у Најмегену, 17 у селу Еншеде (општина Лонекер), 15 у Дордрехту, 3 у Хенгелоу, по 2 у Ротердаму и Боргеру и по један у Амерсфорту и Нив Берти.
Списак са именима свих 92 преминулих можете видети ОВДЕ.
Клик на њихова имена са леве стране, не у списку, отвара податке о томе ко су, одакле, колико су имали година, као и број места на којем се налазе у Јиндриховицама, данас.
Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је 20-их година покренула процес сабирања остатака преминулих изван граница земље на неколико места, попут Зејтинлика и Вида у Грчкој, Тијеа у Француској, те Оломуца и Јиндриховица у Чехословачкој, па су и преминули у Холандији били у плану за премештање.
Приде, по холандским законима, ако се родбина не јави за сахрањеног у периоду од 10 до 20 година, власти могу да те гробове испразне. Отуда је Краљевина СХС прво замислила да земне остатке пребаци на Српско поље части у Тијеу, крај Париза.
Закључивши да у престоници Француске нема места, 1938. је донета одлука да 88 тела буде похрањено у маузолеј у Јиндриховицама. Поворка је транспортована до границе са Немачком, у којој су остацима ратника из Србије указали пуне војне почасти, а потом су допремљени до Чехословачке.
Од преосталих четворо преминулих, само за једно се зна где и данас почива - у Нив Берти. Друго тело је уклоњено 1938. године, а исто се највероватније десило са сахрањеним у Боргеру.