НЕПРЕВАЗИЂЕНА: Има ли Србина који бар једном није пустио сузу уз "Јаничара"? (ВИДЕО)

Песму "Јаничар" су изводили многи певачи, али ју је из срца и по многима најлепше певао Предраг Гојковић Цуне. Временом је постала једна од најпопуларнијих кафанских песама. И тешко ју је одслушати без сузе у оку.

Потресно сведочанство о Србину који је постао елитни турски војник, јањичар, да би се затим вратио у родно село да га спали и уништи, никога не оставља равнодушним. Аутор текста за песму је Радомир Васиљевић, који је једноставним и блиставим стиховима успео да илуструје један од најстрашнијих догађаја у историји Србије - данак у крви. Као што је познато, "данак у крви" (девширме на турском језику), је пракса прикупљања дечака, који су затим постајали елитна робовска војска, јањичари. Основао их је султан Мурат Други почетком 15. века, а на турском ова реч једноставно значи - "сакупљање". Неретко су мушка деца отимана из наручја мајки, о чему говори и потресна Васиљевићева песма. Данком у крви, Османска империја створила је војску која је бројала око 300.000 војника. 

У Васиљевићевој песми, најпотреснији тренутак представља сусрет окрутног јањичара и његове мајке, Српкиње, која га препознаје по младежу изнад усне и моли га да је не убије.  

Песму "Јаничар" је 1982. године, отпевао Синан Сакић, и та верзија песме се незнатно разликује од Цунетовог извођења. По свој прилици, текстописац Васиљевић је у међувремену дорадио песму, јер стихови које пева Гојковић делују упечатљвије. Уосталом, послушајте и Синанову верзију, па процените сами. 

ЈАНИЧАР текст (у извођењу Предрага Гојковића) 

У вихору као ватра

бојевима љутим вођен

палио је један ратник

село где је рођен

Сина мајци из наручја

отео је зулумћар

сада куне своју судбу

што је јаничар

На огњишту пусте куће

плакала је једна стара

изнад ње је сабљу диг'о

ратник који хара

Не диж' на ме руку сине

ако своје јаде знадеш

мајка сам ти јер препознах

изнад усне младеж

Сјаха с коња млад јаничар

баци сабљу дизгин пусти

мајка хтеде нешто рећи

али не изусти 

Најпознатији јањичар, који је постао велики везир, јесте Мехмед Паша Соколовић (1505 - 1579), Србин из Херцеговине, рођен под именом Бајица Бајо Ненадић. Изградио је многе задужбине, а најпознатији је свакако мост преко Дрине у Вишеграду, описан за сва времена у делу "На Дрини ћуприја" нашег Нобеловца Иве Андрића.