ИПАК СЕ ОКРЕЋЕ: Да ли је свет у опасности од нове кубанске ракетне кризе?
Кубанска ракетна криза из октобра 1962. године била је тренутак када се свет највише приближио Трећем светском рату који би, да се догодио, био и нуклеарни.
Било каква могућност понављања кубанске кризе заслужује посебну пажњу. Колико год да такав расплет догађаја звучи нестварно, због урушавања односа Москве и Вашингтона постоји реална могућност да руска оружја поново буду инсталирана на Куби.
Функционери друге најјаче политичке странке у Русији, Комунистичке партије, предложили су председнику и Думи поновно размештање руских пројектила на Кубу и отварање руске шпијунске базе у Лурдесу, недалеко од Хаване, како би се на адекватан начин могло одговори на америчке планове који би потенцијлано могли да угрозе Русију и њене савезнике.
ОБАМА И ПУТИН СУ ПРОШЛОСТ: Од суботе је ОВО један од најмоћнијих људи на свету!
Њихов предлог био је реакција на вест да Американци ускоро намеравају да разместе вишецевне ракетне бацаче ХИМАРС на југоистоку Турске. Због свог релативно дугог домета (око 500 км) ХИМАРС (High Mobility Artillery Роцкет System) систем би могао да представља претњу државама чланицама Организације уговора о заједничкој безбедности, посебно Јерменији у којој Руси имају своје војне базе.
Историја се понавља
Изгледа да се у случају Кубе историја понавља или је барем на добром путу да се понави. У априлу 1962. године, Американци су поставили балистичке ракете средњег домета Јупитер у Турској. У октобре исте године СССР је поставио 40 нуклеарних ракета на Кубу као одговор на америчке ракете у Турској и Италији и како би се заштитила Куба.
Уследило је славних "13 дана у октобру" током који се човечанство суочавало с потенцијалним нуклеарним ратом, али захваљујући трезвености и рационалности Џона Кенедија и Никите Хрушчова, превладао је разум. На крају, руске ракете су повучене с Кубе, а америчке из Турске и Италије, а Американци су дали гаранцију да неће напасти Кубу.
Данашње време носи много сличности с описаним догађајем, али и разлике.
Ова МАПА је доказ да ће Арктик бити следеће велико светско РАТИШТЕ!
Током 2014. де фацто је избио Други Хладни рат између САД-а и Русије. Обе државе као суперсиле желе да остваре што већи утицај над што већим делом света - свака на свој начин. Ситуација у америчко-кубанским односима је ипак нешто друкчија. Две државе су успоставиле дипломатске односе и започеле процес нормализације.
Последњи чин побољшања односа била је посета председника Барака Обаме Куби. Међутим, обе државе су и даље заправо непријатељи јер се њихови интереси не поклапају већ сударају.
Ракете у Турској
Американци планирају да разместе систем ХИМАРС у Турској да би наводно Турцима помогли у борби против Исламске државе у Сирији. Уз то, већ месецима се прича о могућности да САД поставе THAAD (Терминал High Алтитуде Ареа Дефенсе) систем на Корејско полуострво како би заштитили Јужну Кореју од Северне. THAAD систем би требао да пресреће севернокорејске балистичке пројектиле.
КАД ДЕЧИЈА ЛОГИКА ПРЕУЗМЕ: НАТО оптужује Русију да је "прва почела"?!
Међутим, права сврха ХИМАРС и THAAD система би била да врше притисак на Русију и њене савезнике као што су Јерменија у Европи и Кина у Азији. И Северна Кореја је руски савезник па је и то један од разлога зашто се Руси жестоко противе додатној милитаризацији Корејског полуострва. Но, Руси заједно са Кинезима су гласни против THAADA јер он представља директну претњу Русији и Кини.
Потпредседник руског Савета за међународне односе Владимир Ђабаров одговорио је комунистичким функционерима да је њихов предлог само популистички потез, који не би имао утицај на руску безбедност. Он сматра да је ситуација с Кубом и САД данас другачија, јер су две земље успоставиле дипломатске односе.
Која оружја би Руси могли да поставе на Кубу?
У игри је систем Искандер, најбољи балистички систем кратког домета на свету. У последње време он је размештан по рубним руским подручјима, као што су Калињинград, како би се одговорило на провокације НАТО апкта, а од овог пролећа нашао се и у Сирији. У стању је да испаљује ракете с бојевим главама, а због свог домета од 500 до 1000 км Искандер-М у свом домету држи добар део источне и средње Европе и знатно је ојачао руску војну позицију у Сирији.
Ипак, најлогичније оружје које би Руси могли да поставе на Кубу је најновији руски вишецевни ракетни бацач 9А52-4 Торнадо. Тај систем је најсличнији америчком ХИМАРС-у. Произведен је 2007. године, а ушао је у службу руске војске 2014.
Торнадо ракетни бацач нуди предности бржег пуњења ракетама и нема компликовану логистику. Способан је за испаљивање свих постојећих типова ракета без посебне припреме или промена. Уз то, има домет од око 1000 км.
Хоће ли Русија на крају поставити ракете на Кубу?
То највише зависи о Американаца. Ако они поставе своје ракетне штитове и системе у Турској, источној Европи и Азији, Руси ће бити приморани да одговоре. Ако се то не догоди, засигурно неће.