ИСТОРИЈА СЕ ПОНАВЉА: ЕУ иста као Југославија пред распад

Проблеми са којима се ЕУ суочава данас све више подсећају на оне са којима се суочавала и бивша Југославија уочи распада. Некако је поетично да су то прво приметили управо Словенци, чије је напуштање конференције Савеза комуниста Југославије иницирало распад.

Наиме, словеначки дневник "Фајненс" недавно је оценио да референдум о иступању Британије из ЕУ, успон радикалних политичких струја (како у ЕУ тако и у националним парламентима), мање или више насилне измене граница у суседству и поновно увођења граница у некада отвореној европској зони, подсећају на стање у Југославији уочи распада.

КСЕНОФОБ И НЕЗНАЛИЦА: Британска министарка има проблем са уласком Србије у ЕУ

Сви ови проблеми верно приказују стање међу народима бивше СФРЈ 90-их година, чак и дебата о фискалној унији. Баш као што су словеначки порески обвезници својевремено доводили у питање корист о издвајању новца за КиМ и друге сиромашније делове југословенске федерације, тако се многе богате државе чланице ЕУ данас питају зашто би требало да издвајају новац за неке сиромашне земље, а да чак не знају ни где се оне налазе. Заговорници брегзита управо то и помињу.

У СЕНЦИ БРИТАНСКОГ РЕФЕРЕНДУМА: Тајни рат који ће одлучити новог "владара" Европе

Зато привредна криза која погађа ЕУ (као и Југославији) подстиче затварање, што ће рећи подстиче национализам, као што се и види. Гласачи немају интерес у Европској унији већ у својим државама, па им националисти обећавају да ће их додатно заштитити повратком суверености – од имиграната, од конкуренције, од штедње, док је ЕУ неправична према њима јер их у томе ограничава.

Међутим, управо је недостатак фискалне интеграције разлог што разлаз изгледа кориснији од останка у заједници. Хоће ли на крају победити гласачи у земљама у којима јачају националисти и посебно неолибералне демократе (тј. заговорници неке врсте ауторитаризма), остаје да се види.

Јасно је, међутим, да се некадашњи "осећај заједничке политике ЕУ потпуно изгубио". То је недавно констатовао и председник Европске комисије Жан Клод Јункер истичући да себични национални интереси разједају "породицу европских народа".

ЕУ ИМА ВЕЛИКИ ПРОБЛЕМ: Пуна је квази-Европљана!

- Има пуно сталних Европљана када се узима, али да када је давање у питању многи постају Европљани само на одређено време - рекао је тада Јункер о стању унутар ЕУ.

Хоће ли визија о "уједињеним европским државама" преживети, остаје да се види. За сада, то је изводљиво колико је и 1989. године то био план о реформи југословенске федерације који је изнео њен последњи премијер Анте Марковић.