Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

Иринеј у Хрватској: На ћирилици није написано ниједно велико зло

17.07.2014. 22:26
Пише:
Бета
Patrijarh Irinej
Патријарх Иринеј

ЗАГРЕБ - Патријарх Српске православне цркве (СПЦ) Иринеј изјавио је у Карловцу да му тешко пада борба против ћирилице у делу Хрватске.

"Ни у једном писму нема зла, али забранама се можда жели наметнути нешто друго", рекао је поглавар СПЦ у Карловцу где је осветио обновљену цркву светог Николе.

Он је казао да на ћирлици "није написано ниједно велико зло".

"У Београду је више латинице него ћирилице, свуда, али нама је стало до нашег писма. Можда је боље ни не говорити о ономе што може да изазове нове сумње, али историју треба сагледати објективно, што је било добро похвалити, а зло назвати злом и то је начин да се међусуседски проблеми уклањају", рекао је патријарх Иринеј.

Упитан о могућности да председник Србије Томислав Николић позове папу Фрању да посети Србију, патријарх је одговорио да је био за то да се поглавар Римокатоличке цркве позове и на недавну прославу у Нишу, да папа то зна, али да тај предлог тада није прихваћен.

"Разлог је томе што и сада у Србији живи, највише у беди и невољи, око 250.000 људи који су, не знам да ли протерани или напуштени од Хрватске. Они некако негативно гледају на улогу цркве око тога, а све се то негативно одражава и на однос према римском папи", рекао је патријарх.

Он се заложио за наставак дијалога православне и католичке цркве. Оценио је и да су обе цркве позване да раде и на нормализацији односа између Срба и Хрвата. Поглавар СПЦ је изразио наду да ће трагична прошлост дати довољну поуку свима да се такви догађаји више не понове нигде у свету.

Патријарх Иринеј осветио је  обновљену цркву светог Николе у Карловцу, а на свечаности су биле делегације Хрватске, Србије и Републике Српске, као и представници регионалне и локалне власти, српске заједнице, Католичке цркве и Исламске заједнице у Хрватској.