Исидора Данкан (1878-1927)

Исидора је рођена у Сан Франциску у ирској породици Данкан. Љубав према музици и покрету усадила јој је мајка пијанисткиња. Од малих ногу Исидора је своје осећаје показивала кроз плес и сањала о сјају позорнице. Али је стварност била много суровија. Отац је напустио породицу и Исидора, њена мајка и сестре су буквално гладовале. Без паре у џепу некако су стигле у Чикаго и издржавале се тако што је Исидора играла у неком ресторану.

Била је упорна и непоколебљива и полако се приближавала свом циљу. Добила је ангажман у Њујорку и упела да приреди неколико самосталних балетских наступа. Због свог чудног доимања балета - на музику Моцарта и Шопена играла је боса и скоро гола - извиждавана је од публике и урнисана од критике.

Због тога је отишла у Лондон, а тамошњи богаташи подржали су је уз огромну финансијску потпору. Кренула је на турнеју по Европи и свуда доживела изузетан успех. Многе друге балерине и играчице су почеле да копирају њен специфичан начин игре. Париски сликари су је сликали, вајари вајали, а сви волели.

Година 1905. била је прекретница у њеном животу. Отишла је у Русију и својом игром опчинила тамошње уметнике и узан круг публике. На растанку је обећала да ће доћи кад год је буду позвали и тако је и било.

Њен приватни живот био је препун многих узбудљивих догађаја протканих са много љубави и много патњи., Њено двоје деце, рођене у две различите везе, погинуло је несрећним случајем. Свој последњи "скадал" приредила је када је поново отишла у Русију 1921. године и прогласила се "црвеном". Тиме је на себе набвукла бес Запада. Удала се за славног песника Сергеја Јесењина, али је та веза убрзо доживела крах. Он се убио, а Исидора више није могла да се скраси.

13. септембра 1927. године села је у ауто, везавши око врата дуг свилени шал. Шал се обмотао око точка и у брзини, муњевито, окончао живот славне играчице.