КРВАВА "ОЛУЈА": "Изгорели су мајка и отац, а од бебе од 6 месеци остала је само РУЧИЦА" (ВИДЕО)
"Људи су били устрељени или им је био пререзан врат. Какав су живот могли очекивати да су остали овде?“, рекао је један од званичника УН
Одлука о акцији Олуја донета је 31. јула 1995. године на Брионима, када је на састанку са тадашњим војним врхом Фрањо Туђман изјавио да је наношење таквих удараца потребно да би Срби практично нестали са ових простора.
У целој акцији Имали су подршку Немачке и НАТО-а, и делимично, а можда и потпуно, и Америке.
Четири дана касније у 5.00х ујутру 100.000 хрватских бојовника кренуло је на територију Српске Крајине. Подршку хрватским војницима дало је и 15.000 муслиманских војника Петог корпуса БиХ, који су хрватским оружаним снагама давали обавештајну, логистичку, извиђачку, војничку подршку.
Однос 1:14
Однос хрватског и српског становништва био је 4,3 милиона према 300.000, а однос војника био је још драстичнији.
Аналитичари су се сложили да је „Олуја“ била један од најеклатантнијих примера прекомерне употребе силе која се може санкционисати по свим обичајима и правилима вођења рата у складу са међународним конвенцијама.
Све се дешавало пред очима светске јавности и у присуству међународних посматрача на територији заштићеној Венсовим планом.
Српски војници успели су у Општинама Глина и Петриња у директном сукобу са бојовницима да нанесу тешке губитке, али само на неколико сати – Хрвати су их напали са леђа, па су заузимањем врхова Гламоч, Динаре, Босанско Грахово дошли иза свих линија одбране и успели да заузму главни град Крајине. Падом Книна било је све изгубљено. Српској војсци је остало само да штити и извлачи свој народ.
Цинизам: Убијање Срба никад нису сматрали логористичким
Хрватска војна артиљерија је 48х ударала на све што је било српско, на војнике, жену , децу, старце, избеглице, цркве, школе... "Убијали су све које су затекли или су их одводили у логоре. Највећи цинизам је био тај што у својим преговорима не употребљавају реч логор, а замислите, у Коначишту је убијено 110 људи", каже један од избеглих Срба.
Гранатиране колоне избеглица
У страху и паници од напада стотине хиљада Срба кренуло је пут Петровачке цесте ка Србији да би спасило голи живот.
Иако је кретање избеглица било уочљиво, јер су ишли у километарским колонама у тракторским возилима па и пешке, хрватске војне снаге су их гранатирале, па и бомбардовале из авиона надомак села Томина.
Од шестомесечне бебе остала само ручица
„Изгореле су мајка, отац и девојчица од 6 месеци, само је од ње остала ручица, а ја сам легла преко свог детета кад су бацали ракете и бомбе из авиона, да мене убије, да ми дете остане“, рекла је избегла Српкиња из Хрватске.
Туђманов сан се испунио
Резултат Олује било је темељно етнички очишћена Хрватска, и свођење Срба на статус националне мањине. Поводом тога, Туђман је изјавио „Хрватска је остварила велики успех у борби против Срба, јер их је 1991. године било 12,2 %, а сад их има мање од 8%. Српско питање у Хрватској биће коначно решено када их буде мање од 3%“. Након овоих речи, Туђманов сан је испуњен. После свега овога, против њега хашка оптужница никада није подигнута.
Када су питали избеглу старицу шта би јој се десило да је остала у Дугом Долу, она је прешла прстом преко врата и рекла „Ништа друго!“.
Кроз јецај, потресена мајка у избеглиштву рекла је "Нису у праву, зар да оволишна деца пате због политичара, да ли су икад помислили да би њихова деца икад овако могла проћи?!“
Мало ко од избеглих жели да говори о томе шта им се десило, а кажу да нису заборавили 5. август 1995. године, када су били сведоци гранатирања избегличке колоне. Неки су ипак признали стравичне призоре:
„Идући путем видели смо свашта. Било је сачувај боже, и убијених сатрвених, свашта је било“!
По прогону Срба, хрватска војска је систематски уништавала српска села, све да се Срби више никад тамо не врате.
Представници УН потврђују злодела Хрвата
„У Книну 4. августа, када смо гледали улазак хрватске војске, могли смо нажалост видети хрватске војнике како улазе у куће, а излазе из њих са вредним предметима који очито нису њихово власништво“- каже званичник УН Алун Робертс.
Ален Форенд, заповедник УН, изјавио је 10. година након "Олује" да „Куће које можете видети највећим делом су запалиле хрватске јединице, а то се догађа и данас, месец дана након завршетка рата. У исто време хрватска власт тврди да се то не дешава, док ви то гледате властитим очима. Имамо доказе, и видимо да то хрватске снаге раде сваки дан.“
Туђманове лажи
У исто време Фрањо Туђман изјављује: „Хрватска војска никад није предузела паљења, рушења... Било је речи како је читав Книн у пламену, а ја сам дошао у Книн, и он није био у пламену“.
Клање Срба потврдили званичници УН
Такође налазимо тела у малим селима где смо одлазили... Људи су били устрељени или им је био пререзан врат. Какав су живот могли очекивати да су остали овде?“, рекао је један од званичника УН.
Прање образа
Да би се прикључила Европској унији, Хрватска је морала да обезбеди повратак више од 250.000 хиљада избеглих Срба. Нуде им новчану помоћ за изградњу нових кућа, али се за последњих 10 година вратио само 58 хиљада прогнаних.
1.200 Крајишника починило самоубиство
Србија је изградила око 3.000 станова, а 2.000 је у плану. Око 1.000 прогнаних живи по колективним центрима, у условима недостојним човека. Доста њих се уопште није снашло, и да живот наставе у Србији. Знајући да немају где да се врате, јер су лишени својих најмилијих и без домова – њих 1.200 излаз је нашло у самоубиству.
Дискриминација повратника
Проблеми са којима се они суочавају су бирократске препреке, дискриминација у запошљавању, непостојање основних људских права, нерешавање питања радног стажа и пензије, тежак повраћај одузете имовине.
Као најтеже препреке су непријатељска атмосфера и страх за личну безбедност.
Десет година након "Олује" из крајишких села стижу вести о бруталном премлаћивању повратника, и убијању стараца.