ИВАНА РАДИ У ИРСКОЈ: Овде за 4 дана зарадим наш минималац
- Отишла сам јер у Хрватској нисам могла пронаћи посао и јер ми се одувек свиђала Ирска - каже Ивана Чесник (26) која је тамо успела пронаћи посао након само неколико недеља.
До посла лако
- Ирцима нису битне школе и титуле. Ако виде да знаш и желиш радити, а имаш неког искуства, добићеш посао без проблема. Срећна сам јер ме досад нико није омаловажавао због тога што сам странац. Не брину толико о туђим приватним животима - испричала је Ивана за Јутарњи лист, и додала како је након доласка у Ирску послала 4 молбе за посао. Две су одбили, а на две је добила потврдан одговор.
Иако тврди да јој је плата још мала, односно премала за посао који ради, задовољна је јер стално напредује па складно томе расте и плата. Након врло мало времена унапређена је на менаџерску позицију кафића једне од најпознатијих франшиза кафе "Инсомниа". Каже како је најважније имати добар ЦВ који треба бити уочљив и јако добро написан јер се такмичи са хиљадама других.
Типичан радни дан
- Мој типичан радни дан започиње у 5:40 кад устајем из кревета и спремам се за посао који почиње у 7 сати - прича Ивана и кроз смех додаје како на посао, наравно, долази прва јер је познато да Ирци не држе до тачности па им се кашњење на посао (или било где другде) не узима за зло.
- Када дођем пред радњу, у реду чека већ 15-ак купаца и то ми је поприлично стресно јер јако воле кафу и у понуди имају "милион" различитих врста с још већим бројем додатака - каже Ивана и додаје да дневно ради између 8 и 10 сати, а пуну паузу од сат времена, због великих гужви, ретко стигне искористити у комаду па је често "расцепка" на више делова.
- Након посла најчешће одмарам или идем на кафу с друштвом с посла, а често себи приуштим и вечеру у фином ресторану.
Опуштени и хедонисти
Након пола године живота у Ирској интензивно се дружи с Ирцима, упознала је њихов менталитет који јој се посебно свиђа. Увек опуштени и хедонистички настројени, каже Ивана, подсећају је на Далматинце.
Трошкови
- Станарина ми је 950 евра и делим је на пола с цимером. Режије су око 100 евра месечно (струја сваки други месец 60 евра, гас сваки месец 40 евра, интернет 30 евра, а вода се плаћа сваких 6 месеци) и њих такође делим на пола. Трошкови превоза су око 40 евра месечно, а цене одеће су знатно мање, а избор пуно већи - прича Ивана и додаје како јој на крају месеца остаје довољно новца да уштеди за путовање или - нови аутомобил.
- Ирци нису тако штедљиви и једва чекају петак када ће изаћи ван и потрошити целу недељну плату, да у понедељак неће имати нити за крофну - каже и додаје како је јако срећна и да се не планира да се враћа у Хрватску.
Крај месеца чека срећна
- Увек имам новца и не морам мислити хоћу ли имати за режије. У Ирској можда радим више него што бих радила у Хрватској, али барем знам за шта радим. Ако ми се овај посао више не буде свиђао, за месец дана наћи ћу други. Не планирам водити кафић цели живот, али је одлично искуство и ставка за ЦВ - испричала је и додала како јој посао није било тешко пронаћи, но стан је сасвим друга прича. Било јој је потребно неколико различитих референци. Од потврде да је запослена па до препоруке бившег станодавца. Једноставно свако мора доказати да је "сигуран" те одмах платити два месеца станарине унапријед.
- Изложена сам великом стресу јер имам много одговорности и све сам морала научити сама, али ми је лакше кад након четири дана зарадим хрватски минималац, оптимистично закључује Ивана и за крај додаје:
- Не размишљам о томе хоћу ли имати за режије и станарину. На крају месеца не морам звати родитеље па их с грчем у желуцу питати да ми позајме новац (а знам да немају). Сада питам требам ли ја да пошаљем новац њима.