Изгледа идилично и чисто? Варате се
Упркос светским напорима како би се смањила употреба пластике, свет и даље производи више од 260 милиона тона годишње. Још фрапантнији је податак да се на глобалном нивоу рециклира само један одсто. Огроман део заврши на депонијама, али и у океанима.
Не постоје поуздани подаци о количини пластике која лежи у океанима. Студије у прошлим деценијама су изнеле забрињавајуће податке који показују да су милиони километара водене површине покривени ''плутајућим смећем''.
Извори загађења се сврставају у две категорије – могу бити тачкасти и нетачкасти. Прва категорија се јавља када се загађујуће материје непосредно испуштају у водене површине и за разлику од друге, са против ње се много лакше бори, јер се лакше прати извор, а самим тим је и контрола ефикаснија, што није случај када, на пример, ђубрива са поља одлазе у водену површину спирањем пољопривредне.
- 80 одсто конзумне пластике прикупља осам европских земаља (Швајцарска, Немачка, Данска, Шведска, Аустрија, Белгија, Низоземска, Норвешка и Луксембург)
- 25 одсто и више укупне прикупљене пластике у Шведској, Естонији, Цешкој, Белгији, Аустрији, Норвешкој и Исланду се рециклира, а апсолутни првак је Немачка која рециклира 33,9 посто
- 5 европских земаља предводи на светској лествици оних који рециклирају највише прикупљеног отпада - Швајцарска (51%), Аустрија (49,7%), Немачка (48%), Холандија(46%) и Норвешка (49%)
Једемо пластичну рибу
Француски истраживачки брод ''Tara Медитеране'' бави се проучавањем утицаја пластичних микрофибера до пет центиметара на људски организам, а подаци које су до сад скупили показују да је цео Медитеран загађен пластиком. Реч је о комадима пластике које није могуће детектовати као крупни отпад, на површини од једног квадратног километара у западном делу Средоземља пронађено је 400.000 делова пластичног отпада.
Како стручњаци истичу, плава боја мора заправо заварава - то што пластику не видимо, не значи да је нема, него да је толико ситна да није приметна.
У зависности од врсте пластике, за разградњу је потребно између две и три стотине година, што јасно показује оправданост забринутости целог света. Иако још увек није сасвим познато какве и колико штетне последице оставља по екостистем, не постоји сумња да завршава на нашим трпезама. Наиме, пластика преко дигестивног система улази у организам ситних риба, које су плен већих - оних које једемо.
Погледајте и: Риба коју стално једете садржи пластику?
