Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Zvečan

ОН ЈЕ НАРКОМАН КОЈИ СЕ ИЗБОРИО: Београђанин узимао хероин већ са 14 ГОДИНА, а данас је шеф у фирми

02.05.2016. 11:57
Пише:
А. Милетић
Tužni momak
Тужни момак / Извор: Профимедиа/илустрација

Момак који се на матури у средњој први пут убо у вену, пример је успешног лечења наркоманије у болници у Драјзеровој, прича др Диана Ракетић.

Психијатар Диана Ракетић запослена у Специјалној болници за болести зависности у Драјзеровој помогла је током своје каријере многим пацијентима да изађу из пакла наркотика, а једна од прича из њене праксе, која јој се чврсто урезала у памћење говори о младићу који се први пут убо у вену на матури, а данас је успешан у личном и професионалном животу.

- Ушао је у проблем са хероином већ у 14. години, а неколико година пре тога већ је експериментисао са разним другим врстама наркотика. Први пут се убо у вену на матури у средњој школи. Дошао је код нас на клинику и показао ми је убод. Одмах смо почели да га лечимо. Нажалост, то је ишло траљаво, и он је након неуспелог третмана напустио Србију. Отишао је негде у Европу – прича др Ракетић.

Њен пацијент је комуницирао са родитељима преко скајпа, те су они после неког времена схватили да нешто није у реду.

- Јавио би се понекад касно ноћу, звучао би чудно, причао би неповезано... Када су схватили да се са њиховим дететом нешто озбљно дешава, обратили су се мени за помоћ. Прво што сам им рекла било је да истог тренутка морају да иду код њега, на лице места. Отишли су, и тамо су га затекли у болници на интезивној нези, где је завршио након што се "предозирао" хероином – присећа се наша саговорница.

Када се мало опоравио вратили су се у Србију, а онда је у болници у Драјзеровој започет интензиван третман.

- Најпре је започето болничко лечење, па дневно, потом и породична психотерапија у коју су били укључени сви: отац, мајка, брат, сестра и бака. Лечење је трајало укупно две године... Тај пацијент сада има 28 година, и апстинира већ осам година. Одлично се осећа, у међувремену је завршио факултет, има озбиљну емотивну везу, ради у угледној фирми, чак има и шефовску позицију. Још увек нема децу, али надам се да ће остварити и као отац. Он је врло интелигентна особа. Понекад наврати код нас у болницу, да би нам се захвалио. Већ неколико пута је поновио "Хвала вам, спасили сте ми живот" – сведочи др Ракетић.

Прочитајте ОВДЕ која количина витамина дневно нам је потребна, и у којим намирницама се налазе.