Једно је сигурно: Све више људи ће напуштати Хрватску!
"У Хрватској су завршили још једни избори који су много више рекли о бирачима, него о кандидатима“. Овако анализу председничких избора у Хрватској започиње Марин Влаховић, у свом чланку на хрватском порталу "Сеебиз.еу".
На друштвеним мрежама, симпатизери Иве Јосиповића, или боље речено, мрзитељи Карамарка и ХДЗ-а, нову председницу називали су погрдним изразима, а њене бираче смрдљивим сељоберима, босанчинама, стоком и у последње време популарно, нацистима. С друге стране, гласачи Колинде су супротни табор "частили" класичним увредама попут комуњаре, југочетници, уз нешто ређе спомињање туђих мајки.
"Углавном, посматрањем виртуалних коментара, једне и друге стране, коначно сам схватио како су неки наши митови о културном и мудром народу, којег вазда неки лажови, лопови и харамбаше воде у пропаст и криви пут заправо чиста лаж. Не само да је овај народ слика и прилика политичара који их представљају, већ су често ти Јосиповићеви грађани, или Колиндини Хрвати, још и гори од својих политичких представника па тако можемо бити сретни да нам се у избор дају узорци, који су ипак бољи од неког нашег људског и моралног просјека", тврди Влаховић.
Ко су лица подељене Хрватске?
Колинда Грабар Китаровић и Иво Јосиповић уствари и нису главне персонификације подељене Хрватске, на две различите идеологије. Прави и аутохтони представници подељене Хрватске су Зоран Милановић и Томислав Карамарко. Први је најгори, најнеспособнији али и најбахатији премијер икада, а други је бескрупулозан, мрачан тип, на којег се сваком нормалном човеку при самој помисли на његов лик и биографију, леди крв у жилама.
Иза Милановића стоји војска лажних социјалдемократа, а заправо црвених буржуја који кроз партију остварују своје приватне интересе, моћ, привилегије и новац. Људи попут Милановића сматрају да је њихово пуко постојање као нека алтернатива криминалном ХДЗ-у довољна за вечну власт, независно о томе, што су и његови партијски капиталци, попут Линића, Мерзелице, ако ћемо поштено и Бандића којег су годинама штитили и покривали, показали да могу красти, отимати, муљати и уништавати јавно добро и економију ради интереса себе и своје клијентеле, једнако успешно као и понајвећи ХДЗ-овски бандити и тајкуни.
Што се тиче Карамарка, свакоме ко није слеп, ствари су јасне. Пре саме Колинде, микрофон је након проглашења резултата зграбио управо он, и био је то тренутак истине који је показао како тај колектив функционише. Колинда Грабар Китаровић је победила, не зато јер је класична ХДЗ-овка, већ управо зато што то није. Али Карамарка то не занима, он галами да је то победа његове странке и њихових људи, а који су то људи, то је ипак крајње забрињавајуће. Камере су већ раније откриле читав низ криминалних фаца још из деведесетих.
Има у ХДЗ-у, као и у СДП-у, вероватно и добрих, поштених и способних људи, али такви неће доћи до изражаја.
"Сваки пут одавде биће нам прави пут"
"Нисам гласао на овим изборима. Кад су ме питали за кога ћу гласати, одговорио сам им како сматрам морално неприхватљивим да дајем глас било коме од понуђених кандидата. Јосиповића нисам могао прихватити јер упркос томе што је показао завидну дозу политичке умерености, у пракси се бавио добрим делом поделом и слабљењем државе коју представља". Укратко, наступао је много више као председник регије, него као председник Хрватске.
Иако је јавно говорио помирљиво и деловао питомо, с времена на време демонстрирао је изразито недемократски приступ владања, притискао је медије, прозивао и оптуживао своје противнике повремено истинито, али и лажно. Форсирао је "грађане и грађанке", а многи су му замерали што су му "Хрвати" тешко прелазили преко уста.
"Постоји још читав низ разлога због којих никада не бих могао дати глас Јосиповићу па се онда поставља питање, зашто сам апстинирао и нисам подржао Колинду. Па зато, јер колико год ми њене лажи звучале лепше, и колико год волим чути 'Моју домовину' осећам, ма усудио бих се рећи, како знам, да је то све параван за криминал и пљачку. Да ли тога сама Колинда свесна или не, мање је битно јер засигурно нема снагу да тај процес који следи заустави", тврди Влаховић.
Долазе на власт, кроз годину дана, можда и раније. "Бојим се да би тад могао уследити завршни потоп ове земље. Кад досегнемо само дно дна, све ће већи број грађана бити спреман дати глас и Синчићу или некој сличној опцији. Сетићемо се тада Јосиповићевог 'правог пута', али само зато да бисмо радикално променили смер који нам је нудио".
Другим речима, још ће више грађана бити спремно на одлазак из ове земље. Сваки пут одавде биће нам прави пут.
Оригиналан чланак прочитајте на порталу сеебиз.
Погледајте још: