Једу мртве мајмуне и пацове и шире еболу
МОНРОВИЈА – Довољно је да једна особа буде у контакту с месом заражене животиње да би се ебола почела преносити са човека на човека, упозоравају стручњаци.
Власт покушава да нас одврати од традиције коју негујемо генерацијама. Животињско месо које називају опасним најлакше се набавља.
“Када би нам забранили да га једемо, умрли бисмо од глади“, каже Са Фела Лено из Гвинеје.
Он је један од становника западних афричких земаља који једу месо мајмуна, пацова, слепих мишева и других животиња откад знају за себе. Лекари сматрају да би управо такво ризично понашање могло да буде узрок епидемије еболе. Међутим, Африканци се и поред ризика држе старих навика.
Мајмуни и слепи мишеви су прве жртве смртоносног вируса, од којих је све почело.
Светска здравствена организација (СЗО) упозорава на висок ниво заразе смртоносног вируса еболе, који се и даље енормно шири Аустралијом, Угандом, Гвинејом, Сијером Леоне и Либеријом, и то са озбиљним бројем смртних исхода.
Ебола хеморагијска грозница је добила име по реци у ДР Конгу где је болест први пут и препозната 1976. године, а ниво смртоносних случајева достизао је и 90 процената. Њено рађање је такође својствено тропским пределима сахарне Африке.
Вирус се стиче након директног контакта са крвљу или преко зноја заражене животиње, а од њих се највише истичу мајмуни и слепи мишеви. Верује се да слепи мишеви преносе вирус и без пипања човека, али када он обузме човеков организам лако се преноси и кашљањем и кијањем.