И кад цртате по гласачким листићима, ГЛАСАЛИ СТЕ, ево и за кога!
Није мали број грађана Србије који сваки пут кад су избори, оду до бирачког места, регуларно узму листић, али га иза паравана прецртају, или нацртају разне ствари, допишу своје опције или слично. Оно што не зна већина њих, то је да њихови гласови ипак буду распоређени странкама.
- Људи цртају вулгарне ствари углавном, некад напишу и псовку, некад допишу неког глумца, супер хероја, свашта се ту види - каже нам саговорник који је често члан изборних комисија.
- Углавном нас насмеју такви листићи, док траје напето пребројавање. Све су креативнији људ иза "белих листића", а некад напишу и пар реченица - открива нам.
Но, иако овим чином грађанин мисли да не гласа, то у неку руку није тачно:
Гласови које су освојиле странке које нису прешле цензус, као и неважећи “бели листићи” се сабирају и добија се укупан збир свих гласова који се после распоређују политичким партијама које ће ући у Скупштину сходно њиховом проценту освојених гласова.
Дакле, и када гласате за нпр. Чак Нориса, ваш глас иде странкама. Тако да они који "активно апстинирају" од гласања, није баш да нису гласали.
Некада су "бели листићи" и одлучујући фактор.
Како се додељују мандати?
У расподели посланичких мандата учествују само изборне листе које су добиле најмање 5% гласова од укупног броја гласова бирача који су гласали.
Изузетак су изборне листе политичких странака националних мањина, које у расподели посланичких мандата учествују без обзира на број гласова које су добиле.
Мандати се расподељују применом система највећег количника (тзв. Д`Онтов систем), и то тако што се укупан број гласова који је добила свака поједина изборна листа подели бројевима од један до 250. Добијени количници разврставају се по величини, а у обзир се узима 250 највећих количника.
Свака изборна листа добија онолико мандата колико се највећих количника који јој припадају налази међу 250 највећих.
