Кад највише не можеш, тад највише мораш!

Већина људи не воли да мења ствари којима је задовољна, али неке промене не можете контролисати. Човекова снага се мери у оним ситуацијама када их задеси нешто неочекивано, а да оно могу стојички  поднети. Верујемо да се у великом броју људи крије та снага, код неког више изражена. Како наш народ воли да каже "Кад највише не можеш, тад највише мораш!". Тим поводом, данас вам издвајамо одломак из дела "Дервиш и смрт", славног писца Меше Селимовића.

"Човјек није дрво, и везаност је његова несрећа, одузима му храброст, умањује сигурност. Вежући се за једно мјесто, човјек прихвата све услове, чак и неповољне, и сам себе плаши неизвјесношћу која га чека. Промјена му личи на напуштање, на губитак уложеног, неко други ће запосјести његов освојени простор, и он ће почињати изнова. Укопавање је прави почетак старења, јер је човјек млад све док се не боји да започиње. Остајући, човјек трпи или напада. Одлазећи, чува слободу, спреман је да промијени мјесто и наметнуте услове."