Како живи Крим, чекајући мост до Русије
Крим је преживео годину дана у условима прилагођавања руском економском систему, а почетком ове године је завршен прелазни период, формирана је слободна економска зона, и остварен раст пореских прихода у светлу раста цена робе и услуга.
Стручњаци указују да ће економске тешкоће на полуострву постојати све до увођења у употребу одговарајућег транспортног коридора ка копну, указује агенција Риа новости.
Раст цена хране и услуга на Криму је најозбиљнији проблем становника тог региона, показали су резултати социолошког истраживања, које је у фебруару 2015. године спровео Сверуски центар истраживања јавног мњења (ВЦИОМ).
Власти говоре о спекулативном карактеру раста цена у вези са доставом робе на полуострво.
Портпарол Државног савета Крима Владимир Констатинов је навео пример песка, који је дефицитарна роба на полуострву, чија је цена на тржишту порасла девет пута у односу на цену коштања.
Директор привредне коморе Крима Александр Басов је предложио да се то тело обрати влади Русије с иницијативом да у потпуносит дотира теретни превоз трајектом преко Керченског мореуза. Он је указао да би до изградње моста преко мореуза бесплатни превоз терета смањио напетост у осетљивој области формирања цена.
Тренутно, превоз једног натовареног камион трајектом кошта 19.000 рубаља (283 евра). Према подацима Привредне коморе, раст цена хране у 2014. години на Криму достигао је 159 одсто, а цена бензина је међу највећим у земљи.
Предузећа на Криму су у претходном периоду изгубила снабдеваче сировинама и своја традиционална тржишта и била су принуђена да у ходу траже нове добављаче и тржишта. Тим проблемима су се прикључили и пререгистрација на систем руског права, тешкоће у добијању кредита и стабилна исплата зарада.
Великим индустријским предузећима и пољопривредницима власти полуострва помажу са обезбеђењем наруџбина и труде се да организују тржиште за продају њихових производа на територији Русије.
Високе стопе банкарских кредита смањују кредитну способност привреде, а кримским предузећима је тешко да испуне услове за њихово добијање, сматрају привредници.
Према подацима руководиоца Централне банке Русије у Републици Крим Ирине Јаблучански, прошле године су све банке на Криму одобриле кредите укупне вредности три милијарде рубаља (46,8 милиона евра).
Прави пробој у развоју привреде Крима, власти виде у грађевинском сектору. Испуњење федералних циљаних програма (ФЦП) за Крим и реализација великих инфраструктурних пројеката - изградња мостова, путева, термоелектрана и водовода - постаће покретачка снага за целокупан економски живот на Криму, уверен је портпарол Државног савета Констатинов.
Прочитајте: