КАМЕРЕ У ВРТИЋИМА: Када се ради о деци, да ли је поверење луксуз?
Из приватних и државних вртића смо сазнали да ни у једном од њих у просторијама у којима деца бораве нема видео надзора. Камером су на некима покривени улази у вртић и непосредна околина, док све између четири зида остаје на поверењу и речи запослених.
Коме верујете када је ваше дете у питању, како се осећате када га оставите у вртићу? Да ли бисте се осећали безбедније да камере покривају и просторије у којима бораве ваша деца? С обзиром на то да се проблем са безбедношћу деце у предшколским установама јавља све чешће, решили смо да истражимо зашто се о овој теми тако мало прича у медијима и да ли би камере у просторијама за дечји боравак помогле родитељима да безбрижније остављају децу у вртићима.
У разговору са управама неких од београдских вртића стекли смо утисак да су камере на улазима, по њиховом схватању, довољна безбедност, и да само са улице вребају евентуалне опасности по безбедност деце.
Деца се често жале на васпитачице
Но, да ли је тако? Има родитеља који би били мирнији да се снима и боравак њихове деце у вртићима. И има их много.
Деца која се никада не привикну на вртић!
Једна мајка се запитала и шта да ради са дететом које још не прича, а мучи је његов престрављени поглед када улази у вртић. Како да буде сигурна да се само ради о дечијем привикавању на вртић? На горе не сме ни да помисли.
"Да ли је могуће да се дете после 10 месеци не навикне на вртић? Неко ту не ради посао како треба", забринута је Марија Обрадовић, мајка трогодишњег дечака.
"Наравно да јесам за камере у вртићима, јер једино што ме занима је безбедност деце, а савесним радницима то никад неће сметати", рекла нам Милена Илић, мајка из Београда.
Са њом је сагласна и наша друга саговорница:
"Наравно да јесам за камере. Ако видео надзор постоји у пословним објектима (још не знамо да ли је то легално), онда не видим зашто не би постојао увид у врло битне и виталне институције. Тиме је обезбеђена сигурност деце, а самим тим и могућност запослених да деца буду под надзором", рекла је Маја Душанић, мајка једне девојчице и додала:
"Често ми се дете жали на услове у вртићу, а кад питам васпитачицу, чујем оно чувено: То му је сад фаза! Волела бих да знам сигурно шта се дешава, и да не морам да бирам коме да верујем."
Камере - да или не?
Муке многих родитеља прекинуло би једноставно решење: увођење камера у унутрашњост вртића.
"Мислим да се са тим не би сложио ни Родољуб Шабић, јер је то директно нарушавање дечије приватности. Неки родитељи не желе да им други гледају дете. А зар је могуће да је завладало толико неповерење? Са мало више поверења, многи проблеми би нестали", рекла је Драгана Соћанин, председница Мреже удружења "Родитељ".
Она напомиње да би увођење камера захтевало реконструкцију целог система, јер би било потребно више особља, с обзиром да су сада услови такви да једна васпитачица покрива групу од 40 деце, али исто тако објашњава да би са запошљвањем неколико васпитача особље могло више да се посвети сваком детету појединачно.
Колико лоших примера је потребно да би се нешто променило?
Али, случајеви попут трогодишњака, који је у септембру прошле године нестао из вртића Чаролија на Новом Београду, а да нико од запослених није ни приметио да га нема, бацају друго светло на овај проблем.
Поверење у особље или камере, злу не требало? Питање вредно разматрања, с обзиром да је у центру пажње "највеће богатство".
Ово питање није једноставно, јер покреће низ других проблема, као што је проблем приватности, финансијска конструкција и поверење у рад васпитача, па је редакција Србије Danas.com решила да сваки од њих детаљно испита, о чему ћете читати на нашем порталу.
Прочитајте и: