Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

КАЗНИО ЈЕ СИНА (8) ЈЕР ЈЕ УДАРИО СЕСТРУ: Након пар минута пронашао га је обешеног у соби!

11.11.2015. 22:18
Пише:
Србија Данас
Kristofer Furnis-Roe
Кристофер Фурнис-Рое / Извор: Фото: Youtube Printscreen/Yosef Ахмед

Неутешни отац осмогодишњака, који је извршио самоубиство вешањем након што га је отац послао у собу, испричао је како га је очајнички покушавао спасити.

Кристофер Фурнис-Рое (8) је пронађен у својој соби након дечије свађе са сестром због црвене, пластичне канте. Обоје су се играли напољу, испред куће.

–Били су сретни и узбуђени због спортских догађаја, а када су дошли из школе, изашли су опет се играју. Кимберли (7) се вратила у кућу по своје кантице и опет изашла, а затим се вратила тврдећи да је Кристофер разбио своју кантицу – испричао је отац Јасон, који је тада сину рекао да се окупа и иде у кревет.

– Истуширао се, али се искрао напоље, како би се опет играо са сестром. То ми није сметало јер су обоје изгледали срећно. Недуго након тога Кимберли је ушла у кућу тврдећи да је брат ударио. Зато сам га опет послао у кревет.

Девојчици је крварио нос.

– Десет-петнаест минута касније сам се вратио и питао хоћемо ли га пустити из собе? Отишао сам по њега, а када сам отворио врата, нисам могао да дођем себи од страшног призора, прича отац. Његов син је био обешен!

Отац га је зграбио и спустио. Дозивао је кћерку, тада 7-годишњакињу, да донесе телефон, како би позвао Хитну помоћ.

– Нисам могао схватити како је то могао учинити. Послао бих га у собу кад је немиран, а он би седио на кревету и то је то.

Док је чекао Хитну, покушао је оживљавати сина, а онда га је Хитна одвезла у болницу у Цардифу.

– Назвао сам сестру, маму и тату и рекао им шта се догодило.

– У болници сам само желео да ми покаже неки знак да је још ту. Пратили смо апарате како би приметили било какав знак. Можда је било пола осам увече кад смо стигли, а моји родитељи су дошли око подне следећег дана. Тада су му искључили апарате.

Сестре су га окупале, почешљале и обукле му пиџаму.

– Разговарао сам с њим, рекао сам му да га волим и да ми недостаје. Када су искључили апарате, Кимберли није престајала плакати. Сви смо плакали.

– Био је тако пун енергије и забаван. Волео се играти и пењати. Односио се врло заштитнички према људима. Није подносио да види како малтретирају другу децу.

– Још увек ми недостаје. Он је стално у мојим мислима. Када бих могао разговарати с њим, само бих га питао зашто је то учинио?!