Кенгури су некад изгледали као мешавина зечева и људи
Џиновски кенгури који су тумарали Аустралијом пре више од 100.000 година највероватније су ходали, а не скакали, закључак је групе истраживача.
Огромна животиња била је три пута већа од данашњег кенгура и ходала је на две ноге баш као и човек.
Научници су анализирали фосилизоване кости врсте кенгура процоптодон голиах, који су живели у плеистоценској ери, и упоредили их са скелетима савремених животиња.
Установили су да су некадашњи кенгури имали другачије доње екстремитете и кичму од данашњих црвених и сивих кенгура, те да су, с обзиром на тежину - око 240 килограма, тешко могли да скачу.
Научници су открили још неколико особина које ову врсту, која је живела у Аустралији у доба Неандерталаца, разликују од свих које данас познајемо.
Процоптодон голиах је имао веће кости, нарочито колена и кукове, а њихови ножни зглобови су били стабилнији. Кичма им је била ригиднија, па су самим тим имали мање мишиће.
"То је ограничавало њихову способност да скачу", наводе истраживачи у студији објављеној у часопису ПЛОС Оне.
"Глава им је била више налик зечјој. Била је ситнија, са дугачким ушима", навела је Кристис Џенис, професор екологије и еволутивне биологије на америчком Браун Универзитету.
Њихово споро кретање могло би да буде разлог њиховог истребљења пре 30.000 година. Највероватније као ловина људи који су у Аустралију стигли пре око 40.000 до 60.000 година.
Данашњи кенгури скачу великом брзином и крећу се на сва четири екстремитета, користећи притом и здепаст реп, посебно приликом кочења.