ЏИХАД НА ДАЛЕКОМ ИСТОКУ: Један део Кине увелико сања своју Исламску државу

Кинеске власти верују да око 300 кинеских Ујгура активно ратује у Сирији у редовима Исламске државе. Кад тад они ће желети да се врате у Синђијанг. Међутим питање је да ли ће са собом донети насиље и радикалне ставове према Кини. Не треба заборавити да Кина и те како добро контролише своју територију и оно што се у земљи дешава. Међутим поставља се питање како се супротставити појави тероризма и радикализацији ујгурског становништва. 

Ујгури живе у северозападној Кини, Аутономној провинцији Синђијанг. Своју земљу зову Туркестан. Ради се о туркијском народу који се разликује од већинског народа Хан, које познајемо као Кинезе. У Синђијангу чине 45 одсто становништва. Ујгури се углавном повезују са етнички и верски сличним народима Средње Азије. Ујгури су уједно друга највећа група муслимана у Кини, али су етнички веома кохезивни и значајно се разликују од кинеских народа. Из тог разлога су им кинеске власти дале аутономију. Ујгури у аутономији виде своју шансу за стварањем сопствене државе. Ту своју државу називају Источни Туркестан. 

НАПАДНУТА ВОЈНА БАЗА У КАЗАХСТАНУ! Покушај дестабилизације Средње Азије!

[[{"fid":"586663","view_mode":"half_width_left","fields":{"format":"half_width_left","field_file_image_alt_text[und][0][value]":"Ujgur са заставом тзв. \"Источног Turkestana\"","field_file_image_title_text[und][0][value]":"Ujgur са заставом тзв. \"Источног Turkestana\"","field_source_type[und]":"1","field_predefine_image_source[und]":"5169","field_izvor[und][0][value]":"","field_image_final_source[und][0][value]":"Foto: Profimedia"},"type":"media","attributes":{"alt":"Ujgur са заставом тзв. \\\"Источног Туркестана"","титле":"Ујгур са заставом тзв. \\\"Источног Turkestana"","class":"media-element file-half-width-left"},"link_text":null}]]

Довољно је погледати летове из главног града Урумкија: међу онима који лете унутар Кине, из овог града се лети у све земље Средње Азије, укључујући Авганистан; у Уједињене Арапске Емирате, Иран, Саудијску Арабију, Пакистан, Монголију, Русију и Турску. Повезаност се огледа у преданости сунитском исламу, иако међу Ујгурима превладава суфијски ислам па чак и шаманизам. Модерни Ујгури сматрају да је ислам основица њиховог идентитета, те се повезују с ханафијевском сунитском школом и са другим муслиманима на Блиском истоку. 

Синђијанг је дом за 22 милиона становника, а тло је богато нафтом, гасом и минералима, подједнако као напетостима између значајне мањине шире туркијске регије и народа Хан. Према кинеским изворима, од 1990. до 2001. Исламски покрет Источног Туркестана, што је војно крило ујгурског покрета за независност, извршило је више од 200 терористичких напада у Кини и унутар Синђијанга.

Политичко крило тог покрета је Организација за ослобађање Источног Туркестана, која је 1990. основана у Турској како би се борила против кинеске управе у Синђијангу. 

ПЛАНИРАЛИ НАПАД НА КИНУ: Полиција ухапсила четворо терориста

У овом делу Кине постоји јак историјски притисак на Ујгуре. Од 1912. Синђијанг је једна од великих провинција кинеске републике. У двадесетим годинама прошлог века доминантна сила у тој регији су били пантуркијски џихадисти, који су током првог дела двадесетог века подизали неколико устанака против кинеских власти. Два пута 1933., па потом 1944. имали су понеке успехе, а након настанка Народне Републике 1949. Пекинг је био усмерен према заустављању ширења нестабилности у тој регији. Од 1996. Кинези настоје да силом спрече насилне напоре за сецесијом Источног Туркестана. 

Појединци међу борцима за ту независност окренули су се екстремистичким фракцијама како би добили селафистичку идеологију борбе и методологију за герилским ратовањем, нешто слично Чеченима и другим сјевернокавкаским народима који се боре против управе Москве. Према свим показатељима, Ујгури не деле нужно идеју заједничког калифата или такфиристичког међународног екстремизма, већ се у Сирији боре за националистичке циљеве. Неки ће у Сирији погинути, али остали желе да сукоб преселе у Синђијанг. Међу онима који су напустили Сирију има оних који су успели илегално да уђу у Кину; неки су ухапшени, друге је убила Исламска држава као дезертере. 

ПОДРЖАО УЈГУРЕ: Ердоган допутовао у Кину

Повратак тих екстремиста један је од разлога зашто се Кина укључила у противтерористичку коалицију у Сирији. Кинези су се прикључили Европљанима, Русима и Американцима да би, пре свега, напали и уништили ујгурске чете. Кинески војни бродови стигли су у сиријску луку Тартус у једном од најнеобичнијих потеза кинеске морнарице. Секретар Комунистичке партије у Синђијангу тумачи такав потез чињеницом да Исламска држава има велики међународни утицај а Синђијанг је део глобалне идеје. При говорима о борби против међународног тероризма, кинески званичници никад не избегавају да спомену Исламски покрет Источног Туркестана. И иако су Кинези у коалицији са осталим снагама у Сирији, занимљиво је да међународни и регионални актери имају међусобно сукобљене интересе.

Један од тих интереса је онај Турске, која је допустила да се на њеној територији оснује Организација за ослобађање Источног Туркестана. Као земља чланица НАТО-а она је још 1990. допустила тај чин на свом терену, без очите потпоре других савезника. Тиме Турска шири свој пантуркијски пројекат који се шири од Анадолије преко целе Средње Азије до Синђијанга, где завршава туркменска етничка колонизација у историји. Поред свега, турски режим планира да преузме улогу великог сунитског заштитника ислама, што би Турску довело до улоге калифатског заштитника. Таква залуђеност славном прошлошћу је лични политички циљ турског председника Реџепа Тајипа Ердогана.

У Синђангу убијен имам највеће кинеске џамије 

Тиме је још једном турски став под упитником. Казахстан, чији етнички припадници такође живе у Синђијангу и такође имају проблеме са кинеском управом, ставили су Организацију за ослобођење Источног Туркестана на листу терористичких организација. Не треба заборавити да су Ујгури били међу водећим клановима у Ал Каиди и понеким талибанима, и да су штитили талибански режим у Кабулу. У последњих двадесетак година Ујгури су такође дошли у близак контакт са чеченским јединицама, што значи да је ујгурски џихадистички покрет и потенцијална опасност за безбедност Руске Федерације. Ту се формира јака заједничка сепаратистичка аспирација, размена терориста, а вероватно и јака финансијска и логистичка подршка. Кинези, осим што су очајни због мањка безбедности на свом стратешком североистоку, размишљају и о утицају терористичких активности на кинеско економско ширење и политичку стабилност јер управо кроз Синђијанг пролази Нови пут свиле и гради се значајна инфраструктура. 

Пекинг: Троје мртвих и 79 повређено у експлозији

Један од челника Ујгура је Долкун Иса. Он је био вођа покрета Источни Туркестан у Синђијангу, али је 1997. побегао из Кине и стигао у Европу. Године 2006. добио је немачко држављанство. Тренутно је секретар Светског ујгурског конгреса, међународне организације прогнаних Ујгура. Овај конгрес је делимично финансиран од америчке фондације Натионал Endowment фор Democracy, иако је познато да је конгрес повезан са милитантним групама и џихадистима у Синђијангу. Кина је издала Интерполову потерницу за Долкуном, али је та потерница занемарена у Немачкој, осталим европским земљама и САД-у. 

Наводно је Долкун повезан и са тибетанским побуњеницима, и настоји да искористи ситуацију на Тибету као оправдање свог деловања против кинеске репресије. Иначе, Долкун не сме да уђе у Јужну Кореју од 2009., а у априлу ове године посетио је Индију, са врло јасним антикинеским порукама. Очито је да Долкунова мрежа има подршку разних земаља, а подједнако је могуће да се користи као оруђе за будуће сајбер ратове између Кине и њених азијских супарника. Истовремено, велике турске заједнице у Европи подржавају настанак и раст ујгурских савеза, са очитим задовољством турског државног врха. 

Нападачи ранили деветоро људи на железничкој станици

Стратешка стабилност целе Азије лежи, према старим геополитичким правилима, у самом срцу Азије, у средњоазијским републикама и њиховом обручу. То је сада подручје латентног сукоба пантуранске идеје Турске, персијског национализма, продирања Кине и Индије, као и руског интереса. Потреба међународног координираног напора, можда у облику конференције или сталног међувладиног одбора, који би укључивао Русију, Кину, Индију, средњоазијске републике, Турску, САД и ЕУ могло би да препозна ујгурски екстремизам као главну опасност за стратешку стабилност Средње Азије, а тиме и за стабилност целокупног азијског континента.