ИМАЈУ НАЈВИШЕ ПАРА У ЕВРОПИ, А ГРЦАЈУ У ДУГОВИМА: Норвежани не знају с новцем!
Многи су и у Норвешкој у дуговима – иако је то богата земља. Проблем је у томе што пре свега млади "не знају с новцем“.
Зато доводе стране "стручњаке“ да их науче, на пример из Пољске.
Лична и задуженост домаћинстава у Норвешкој виша је него било где у Европи, констатација је Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД). Томе у великој мери доприносе веома високе цене некретнина, али је проблем и то што Норвежанима једноставно тешко пада да размишљају о томе шта ће бити сутра, преноси Дојче веле.
Благостање Норвешке није толико очигледно као рецимо на Беверли хилсу или у Дубајиу, али се оно ипак осећа на сваком кораку. Свуда по центру Осла могу се видети луксузни "теренци“, а лука је препуна скупих и нових бродова и јахти. Готово свако има викендицу, или у брдима или на обали.
За све то Норвежани могу да захвале својој фондацији у коју се слиива доходак од њихове нафте и гаса. Тамошња влада основала је фонд још када је налазиште откривено, како би од тог блага корист имали сви грађани, али и будући нараштаји Норвешке. У њему се тренутно налази преко 800 милијарди евра – на нешто мање од пет милиона становника земље.
Упркос томе, Норвежани су на самом врху листе у Европи по својим индивидуалним задужењима. Тронд Бентештуен, који се налази на челу Одељења за пословање с грађанима највеће норвешке банке ДнБ, жали се да су Норвежани постали превише немарни према новцу и уверени да је, ма шта да раде и колико год да потроше, држава увек ту да им помогне.
"Ми смо међу најбогатијим земљама на свету и мислим да нас је то богатство учинило помало лењима. Ми Норвежани морамо да учимо од других Европљана. Они боље размишљају и доносе одлуке тако да смо ми (у банци) одлучили да регрутујемо породице из тих земаља да науче нашу децу како да управљају оним што имају“, прича норвешки банкар.
Стручњаци из невоље
Почетком године, Бентештуен је покренуо иницијативу у оквиру његове банке да се пронађу такви "штедљиви људи“, који би били део образовног програма за личне финансије банке, нарочито за ученике основних школа у Норвешкој. Избор је пао на пољску породицу четрдесетогодишње Дороте Дзуиубалке.
Први утисак Пољакиње је јасан: "Норвежани не размишљају о својој финансијској будућности јер се за њих увек постара њихова држава. Нема ничег лошег у томе, али понекад је добро када имате осећај да имате надзор и пуну одговорност за сопствени живот“, објашњава Дзуиубалка. "Мислим да је најважнија ствар проверити једном месечно породично књиговодство – проверити где вам одлази новац и себи поставити питање: да ли је заиста потребно да трошим толико?“
Пољакиња тврди да су њени земљаци, силом прилика, у томе постали прави стручњаци: "Ми имамо дугу историју економских недаћа, а било је и заиста тешких времена. Планирање финансија било је неопходно и постало је нормалан део наших живота. Тако смо безбеднији.“
Сигурно је да велики број Норвежана може од ње нешто да научи: према испитивањима ОЕЦД-а, у другим земљама Европе је око 9,5 одсто становништва опасно задужено, а у Норвешкој је та стопа око 30 одсто.
"Не размишљам о будућности“
Међутим, чини се да то баш и не забрињава претерано велики број становника те краљевине. Када групу младих девојака које седе у кафићу на помодној обали Осла упитамо да ли штеде новац, смеју се и признају да не штеде, и да немају некакав план за будућност.
"Потрошим сав свој новац кад изађем у град преко викенда“, каже једна од њих. А шта планирају за будућност? "Не размишљам о томе“, каже нам једна и сви се смеју. "Кад добијем новац, увек га потрошим. Увек сам у минусу на крају месеца.“ Такав начин размишљања широко је распрострањен међу младима у Норвешкој.
С једне стране, једва да ико од њих мора да страхује за своју будућност: незапосленост је ниска - око 4 одсто, а плате су одличне. Али зашто упркос свему томе многи од њих живе "у минусу“ и задужују се "преко главе“?
Елен Нихус, која се бави економским понашањем и предаје на универзитету Агдер у Кристијансанду објашњава: "Мислим да је многим младим људима шок кад напуштају домове својих родитеља. До тада су живели удобним животом средње класе и веома им је тешко да прилагоде своје издатке много мањим приходима какве имају као тек запослени људи.“
Изгубљена скандинавска промишљеност?
Без обзира на све, чини се да ће благостање у Норвешкој потрајати. И за ову годину се у тој земљи предвиђа економски раст од 2 одсто, а већ ионако скупе некретнине, постају све скупље. Међутим, та земља у великој мери зависи од цена нафте и гаса. Драматичан пад цене нафте узнемирио је норвешку индустрију, а неки стручњаци страхују да су тамошње цене некретнина "мехур од сапунице“ који би лако могао да сваког тренутка пукне.
Старије генерације Норвежана памте и друга времена и објашњавају да је њихова главна национална особина скандинавска промишљеност и мудрост која каже да се свака грешка скупо плаћа. Можда је време да ту мудрост пренесу и младима у Норвешкој.
То је био мотив и за Бентештуна да у име своје банке позива такве стране "стручњаке“ и води их по норвешким школама. Уверен је да се то исплати: "Сусрећемо те малишане кад почну свој одрасли живот и када желе да испуне своје снове, да купе кућу или нови ауто. Тада видимо ону децу која нису научила основе сопственог рачуноводства и која тек онда схватају да не могу да испуне своје жеље због грешака који су направили када су били млађи.“
Прочитајте и :