КО ЈЕ ВИШЕ ЗАДУЖИО СРБИЈУ: Битка за имена улица Београда
Да ли је нашу државу и народ више задужио Фјодор Иванович Толбухин или Франсис Макензи, може бити предмет научне и стручне дебате због огромног доприноса обојице. Међутим, расправи између доприноса Толбухина и Жданова, на једној, и Гоце Делчева, на другој страни, апсолутно нема места.
Одлука да совјетски хероји и ослободиоци Београда маршал Фјодор Иванович Толбухин и генерал Владимир Иванович Жданов поново добију улице у центру Београда не значи само исправљање историјске неправде, већ представља крај времена у коме као друштво, због идеолошких или политичких подела, нисмо указивали поштовање историјским личностима које су задужиле наш народ, рекао је градски менаџер Горан Весић.
Сви смо избегавали Улицу кнеза Милоша у шпицу, али сада ће се то БИТНО променити (ФОТО)
– Ми смо народ који се с правом поноси својом историјом која има важно место у нашем националном идентитету, али који, нажалост, не одаје на прави начин пошту својим жртваама, херојима и лидерима. Ни данас не знамо имена свих српских жртава у Јасеновцу или у ратним сукобима деведесетих. Оснивачу српске државе великом жупану Стефану Немањи подижемо споменик на иницијативу премијера Вучића чак 817 година после смрти, а немамо споменик ни краљу Драгутину, под чијом влашћу је Београд 1284. године први пут постао српски.
Немамо ни споменик краљу Петру Карађорђевићу, док његов син краљ Александар Карађорђевић, који је мучки убијен 1934. године у Марсељу од усташких терориста и убица из ВМРО, нема ни споменик ни улицу у Београду?! Када је у питању новија историја, чекали смо чак 70 година да Београд добије улице генерала Пеке Дапчевића и Коче Поповића, који су командовали партизанском војском која је заједно с Црвеном армијом ослободила Београд од нацистичке окупације 1944. године.
Њихови совјетски саборци маршал Толбухин и генерал Жданов имали су другачију судбину. Деценијама се Београд поносио њиховим улицама, да би им оне изненада биле одузете, на нашу срамоту. Они који су одлучили да Толбухин и Жданов нису достојни да их се Београд сећа, неколико година касније, пре посете тадашњег руског председника Медведева, променили су став и донели су одлуку да ова два хероја поново добију улице, али у Рипњу и на Лазаревачком друму на Чукарици. Таквом одлуком показали су непоштовање према нашој историји и незахвалност не само према совјетским херојима него и према 940 припадника Црвене армије који су дали животе ослобађајући Београд – истакао је Горан Весић.
АКО ЖИВИТЕ У ЗГРАДИ МОЖЕТЕ ДА ОДАХНЕТЕ: Од данас ступају на снагу НОВА ПРАВИЛА
Зато одлука да Толбухин и Жданов поново добију улице у центру Београда на предлог министра унутрашњих послова Небојше Стефановића, саопштена 9. маја на Дан победе над фашизмом, показује да ће наше друштво убудуће имати правилан однос према својој историји, као и да ће будуће генерације моћи да се образују на светлим примерима наше историје, казао је Весић, нагласивши да такав однос нашег друштва представља најбољи одговор на покушаје ревизије историје и одговор онима који би да оне који су сарађивали с нацистима прогласе жртвама или чак херојима.
– Београд је космополитски град, природни центар региона који радо прима госте и прихвата оне који долазе са стране. Како је пракса свуда у свету, улице и тргови у Београду треба да носе имена само оних личности које су задужиле наш град и Србију. Поштујемо друге народе и њихова осећања према сопственој историји и онима који су заслужни за развој њиховог друштва, али улице својих градова треба да назову по својим херојима. Да ли је нашу државу и народ више задужио Фјодор Иванович Толбухин или Франсис Макензи, може бити предмет научне и стручне дебате због огромног доприноса обојице. Међутим, расправи између доприноса Толбухина и Жданова, на једној, и Гоце Делчева, на другој страни, апсолутно нема места. А ако би мерење заслуга спустили на ниво Београда, поређење постаје бесмислено. Без обзира на то колико Делчев значи другим народима, јасно је да он ничим није задужио Србију, а поготово не наш Београд.
РАДНИЦИ МОГУ ДА ОДАХНУ: Држава ће платити повезивање радног стажа
Знам да су грађани Београда уморни од промена назива улица, али као одговорна градска власт осећамо се обавезним да историјске неправде исправимо. Овом послу прилазимо с великом пажњом, вагајући сваки предлог, трудећи се да доносимо одговорне одлуке и свесни да народ који не поштује своју историју не може да има будућност. Са отклоном од политике и идеологије, желимо да исправимо грешке оних који су неодговорно мењали називе наших улица, радећи то зарад ситних политичких поена. Свесни смо да постоји веома много значајних људи према којима имамо обавезу да им одамо почаст, као што је, рецимо, велики пријатељ српског народа амерички председник Томас Вудро Вилсон. Учинићемо то наредних година, одајући дужно поштовање оиима који су се вечно узидали у слободу и живот Београда – закључио је Горан Весић.