КОЛЕВКА МОДЕРНОГ ЏИХАДА У БиХ: Ево шта је озлоглашени "МУЏАХЕДИН БАТАЉОН"

Ти догађаји из деведесетих година 20. века објашњавају зашто је 300 Бошњака отишло у Сирију и Ирак чиме је БИХ постала прва у Европи по броју држављана, који у односу на укупан број становника, одлазе да ратују на Блиском Истоку, наводи радио.

Од оснивања "Муџахедин Батаљона", динамика џихада је променила свој смер, те сада Бошњаци одлазе у арпаске земље.

БиХ као колевка џихада?

''''У току је рат између Запада и Ислама", наводи један од добровољаца у рату у БиХ Саудијац Ејман Дин истичуци да је БИХ колевка џихада јер је дала облик модерном џихадистичком покрету. Иако је уобичајно схватање да је борба против совјетске окупације Авганистана осмадесетих година довела до развоја модерног џихада и ''svetog рата'''', Дин истиче да су Запад и Салафисти, присталице строгог облика исламске вероипосвести који се враћају принципима средњег века, били на истој страни у Авганистану, али су постали непријатељи у током рата у БИХ.

Од десетине војника до неколико стотина "Муџахедин Батаљона"

На почетку рата, 1992. године само се неколико десетина милитаната придружило борбама својих религијских истомишљеника у БИХ, али је већ наредне године, Муџахедин Батаљон достигао број од више стотина присталица, које су активније вршиле прогон неверника.

Муџахедини су, два месеца касније, протерали око 200 Хрвата из манастира "Гуча Гора", које су евакуисале британске трупа УН, а потом уништили манастир и снимали целокупни подухват. То је и први сукоб британске војске са муџахединима, који су се наставили током лета 1993. године. 

Командант британских трупа их памти као врло агресивне

Тадашњи комадант британских трупа Вон Кент-Пејн истакао је да су страни борци били "много агресивнији" од локалних бошњачких снага и да су често отварали ватру на конвоје УН иако су били обележени ознакама.

У оближњем Травнику, где су пре рата муслимани, Хрвати и Срби били једнаки, страни борци су протеривали хиљаде становника, а над онима који су остали, покушали су да спроведу шеријатски закон.

Од почетка рата до завршетка 1995. године, муџахедини су регрутовали локалне становнике и повећали бригаду на око 1.500 чланова.

Сарајевска власт покушала је да стави јединицу под контролу, те је пребацила батаљон под команду Треће армије, која је имала централу у Зеници.

Њихов тадашњи главнокомадујући био бригадни генерал Енвер Хаџихасановић, који је завршио пред Хашким трибуналом под оптужбом да је одговоран за неке од злочина муџахедина, међу којима су отмице у Травнику. 

Тужилаштво је одбацило оптужбе, али је генерал осуђен због поступака својих војника, који су злостављали затворенике, те је провео две године у затвору. 

Генерал је, како је рекао, од почетка сумњао у деловање муџахедина, те је написао тајну поруку војном врху 1993. године у којој наводи да сматра да иза њих стоје високо рангирани политичари и религијске вође. 

"Према мом мишљењу, они нису помогли БИХ нимало већ су јој учинили контрауслугу", рекао је он у изјави за британски медиј, који истиче да су неки тадашњи лидери, међу којима и бивши председник БИХ Алија Изетбеговић, били су срећни што у ту земљу долазе страни борци. 

Британски медиј наводи да СДА, партија Алије Изетбеговића, не предузима довољно да заустави одлазак на стране фронтове иако власт у Сарајеву предузима акције за забрану регрутовања држављана БиХ у ратовима у иностранству, а покренула је велики број рација како би омела мреже екстремиста и ухапсила оне коју су се вратили из ратова на Блиском истоку.

Владу се суочава са критикама јер је годинама жмурила пред арапским мужахединима, који су остали у БиХ, али и даље агитују, као и да је протеклих година дозволила стварање неколико домаћих салафитичких ћелија

.Фикрет Хаџић, Билал Боснић и џихад

Међу онима који повезују садашња дешавања са догађајима из деведесетих година прошлог века је и Фикрет Хаџић, који је оптужен да се борио на страни Исламске државе у Сирији, а који се муџахединима прикључио 1994. године.

Он, ипак, наводи да никада није био члан Исламске државе и да није одобравао њихове методе, али признаје да је прошле године упознао неке њене чланове из БиХ, који су се појавили и на видео снимку објављеном у јуну.

Међу најзначајнијим именима џихадистичког покрета је и лидер салафистичке џамије у Сарајеву, Билал Боснић, који је тренутно у притвору и чека суђење због сумње да је регрутовао борце за Исламску државу, наводи BBC. 

И док Исламска држава настоји да оснује нови фронт калифата на Балкану, расте забринутост због рањивости БиХ, која је и даље подељена иако је прошло двадесет година од завршетка рата.