Колико би вам новца остало, када не бисте морали јести?
Просечни рачуни у супермаркетима износи око 365 динара, а кућни буџети су све тањи.
Зависно од продајног формата у малим продавницама најчешће трошимо око 200, а у већим маркетима око 500 динара. Из месеца у месец смањују се количине купљене робе и све ређе се иде у шопинг, а куповна моћ грађана стрмоглаво опада.
Структура “дневне” корпе годинама се мења, а у њој су најчешће хлеб, млеко, салама, јогурт, кромпир, јабуке и цигаре...
Просечна плата у Србији од 390 евра, прилично је оптерећена бројним издацима. Српска породица, према статистичким прорачунима, на храну троши око 40 одсто зараде, око 25 одсто “одлази” на комуналије, још око 15 одсто треба издвојити за трошкове превоза. За куповину одеће, одеће, школског прибора остаје мало пара.
Само у последњих годину дана продаја је смањена за 10 одсто. Пазаре се само најнеопходније намернице, а промет скочи само уочи празника и дан, два након примања плата и пензија. То и не чуди јер највећи део зарада издвајамо за фиксне месечне рачуне и рате кредита.
“У мањим местима у унутрашњости пад промета је још драстичнији, а главни узрок је све слабија куповна моћ грађана,а што аутоматски доводи и до пада тражње”, истиче Петар Богосављевић, председник Покрета за заштиту потрошача. Промет је у малопродаји, у поређењу са 2008. годином, опао чак за трећину и појединачни пазари су нижи од оног што што кажу сами прометници, преносе Вечерње новости.
За просечну плату која према подацима Министарства трговине износи око 44.000 динара, све мање ствари може да се купи. Трочлано домаћинство располаже са 55.000 динара и у старту му недостаје око 10.000 динара да подмири основе издатке за храну и комуналије. Готово половина месечних примања и даље одлази на куповину хране и пића.
Погледајте и:
ЕУ дилема - Из кризе штедњом, или трошењем?
Картица, чек или кредит, питање је сад?