КОНАЧНО ОТКРИВЕНО! Шта то наводи људе да постану БОМБАШИ САМОУБИЦЕ?

Тринаестог новембра 2015, у вечери када су у престоници Француске на неколико локација извршени синхронизовани терористички напади, погинуло је 129 људи. Међутим не треба изоставити ни смрти четворице бомбаша самоубица Исламске државе.

Салах Абдеслам се уплашио па одустао?

Део ове хорде која је сејала смрт Паризом био је, према наводима страних медија, и Салах Абдеслам, који је требало да, са својим братом Ибрахимом, буде међу онима који су погинули разневши се на јавном месту и одневши са собом још неколико живота. Међутим, Абдеслам је преживео то вече и тренутно је најтраженији човек у Европи. Како су протеклих дана писали страни медији, овај младић је у последњем тренутку одлучио да одустане од плана да изврши самоубиство и вратио се у Брисел највероватније зато што се уплашио.

Шта је то што Салаха Абдеслама чини другачијим од оних који су се одважили да скончају на тако ужасан начин?Постоји више тумачења психологије бомбаша самоубица.

Како је истакао аустралијски социолог Ријаз Хасан, "изузев једне демографске карактеристике – чињенице да већину бомбаша самоубица чине млади мушкарци", личност и религијска веровања, супротно увреженом мишљењу, не морају бити пресудан фактор за то хоће ли неко постати бомбаш самоубица.

Антрополог Скот Атран се слаже и истиче да се терористички напади не могу спречити утврђивањем некаквог профила терористе.

 - Они се суштински не разликују од других, каже он и каже да објашњење за џихадистичке нападе треба тражити у разумевању динамике целе групе, а не у психологији појединца. Динамика мале групе може подстаћи појединца на ужасно понашање иако је реч о сасвим обичној особи - каже Скот. 

Аријел Мерари, пензионисани професор Универзитета у Тел Авиву, истраживао је ово питање на групи од петнаест палестинских терориста који су 2002. године ухапшени пре него што су успели да изведу самоубилачке нападе. И сам Мерари и његове колеге били су запањени што су ови људи уопште пристали да разговарају с њим, а захваљујући томе наука је дошла до занимљивих података.

Између осталог, 53 процента испитаника је, утврдио је Мерари, показало неке од типичних симптома депресије: меланхолију, мањак енергије и веома би се лако расплакали, док је свега 24 одсто организатора напада показало ове карактеристике. Поред тога, 40 одсто испитаних је било потенцијално суицидно – штавише, један од њих је отворено причао о томе да је пресекао вене након што је његов отац преминуо. Занимљиво, ниједан од организатора терористичког напада није показивао да има суицидне мисли.

Резултате овог истраживања Мерари је објавио у листу "Тероризам и политичко насиље", а они су потврдили став Адама Ланкфорда, стручњака за кривично-правни систем, професора Универзитета у Алабами и аутора "Људских машина за убијање" и "Мита о мучеништву", у ком истиче свој став да терористи самоубице нису неустрашиви ратници одани идеологији, већ депресивни и суицидни појединци.

Ипак, не слажу се сви с овим ставовима. Штавише, Миа Блум с Државног универзитета у Пенсилванији сматра да не треба поистоветити западњачко виђење самоубиства с оним које влада у делу Блиског истока.

 - Не треба мешати мишљење о самоубиству на Западу с нечим што је на Блиском истоку религијска церемонија - каже Блумова и подсећа да је на свим снимцима оваквих напада приметно да су терористи готово еуфорични.
 - Они верују да ће, пре него што прва кап крви додирне тло бити код Алаха - подсећа она.

С друге стране, Ланфорд управо ту еуфоричност повезују с карактеристикама суицидне особе.

Блумова није једина која се није сложила с Ланкфордом – Роберт Пејп с Универзитета у Чикагу напомиње да је његово истраживање спроведено на малом узорку.

 -Постоје буквално стотине и стотине прича о томе да је религија снажан фактор, као и освета. Да би одбранио своју тезу, Ланфорд би морао да има још најмање сто прича - каже Пејп