ОДГОВОРИ НА 7 КЉУЧНИХ ПИТАЊА КОЈА СВИ ПОСТАВЉАМО : Ко је имигрант, ко избеглица, а ко азилант...?
Актуелна тема избегличке кризе доноси са собом и многе појмове као што су имигрант, избеглица, азилант. Коначно, која је разлика између ових појмова?
Ко су имигранти?
Имигрант је свако ко се с једног места сели на друго. Без обзира на то да ли се ради о пресељењу унутар једне земље или у страну државу. Када се говори о имигрантима, мисли се на особе које место боравка мењају добровољно нпр. због новог радног места или због породичних разлога.
Ко су избеглице?
Избеглица је, за разлику од имигранта, особа која испуњава услове из у Женевске конвенције о избеглицама. Према тим критеријумима, избеглица је неко ко је због своје расе, вере, националне припадности, политичког уверења или припадности одређеној друштвеној групи морао да напусти своје место боравка.
Ко су азиланти?
Особе које поднесу захтев за политичким азилом називају се, током процеса провере испуњавања услова – потражиоци азила. Одлуку о захтеву за додељивањем азила у Немачкој доноси Савезна канцеларија за миграције и избеглице. Ту се процењује да ли подносилац испуњава услове за стицање права на политички азил или статус избеглице. Све док се тај захтев решава, подносилац мора да живи у специјалним прихватилиштима и није му дозвољено да ради.
Ко у Немачкој има право на азил?
У немачком Уставу стоји: „Политички прогоњени уживају право на азил“. Као политички прогоњен важи онај ко је због политичких уверења у својој отаџбини до те мере изолован да је дошло до повреде његових људских права. Тешка ситуација попут сиромаштва није разлог за пружање азила.
Након распада Варшавског пакта дошло је, међутим, до ограничења основног права на азил. Политички азил сада може да ужива само она особа која не долази из тзв. сигурне земље порекла.
Шта је то сигурна земља порекла?
Сигурна земља порекла политички не прогони своје грађане и не упражњава нељудско или понижавајуће кажњавање.
Али чак ни грађани који долазе из земаља које су окарактерисане као сигурне, не смеју само тако да буду протерани.
Сваком подносиоцу захтева за политичким азилом у Немачкој мора се пружити прилика да правно докаже да му у земљи порекла прети опасност.
Захтеви особа које долазе из тзв. сигурних земаља се по правилу одбијају, уколико се не ради о посебној ситуацији.
Шта се дешава ако се одбије захтев?
У случају одбијања захтева за додељивањем азила или непризнавања статуса избеглице, особа мора да напусти Немачку. У противном, прети јој протеривање. И против протеривања одбијени подносилац захтева може да уложи жалбу. За временски период које проводе чекајући на протеривање, или у случају да протеривање из безбедносних разлога у земљи порекла није могуће, особе са одбијеним захтевом за азилом стичу тзв. трпни статус (Дулдунг). То може да се односи и на малолетнике без пратње одраслих.
Особе којима је одбијен захтев исто тако могу, у случају да им у земљи порекла прети велика опасност због рата, мучења или од смртне казне, да затраже и тзв. привремену или провизорну заштиту. Тренутно влада консензус око тога да је протеривање у земље попут Сирије, Еритреје, Сомалије или Авганистана нехумано. Особе са уваженим статусом привремене заштите, не смеју да буду протеране и за почетак стичу једногодишњи боравишни статус у Немачкој.
Шта је Даблински споразум?
Немачка не одлучује о сваком захтеву за азил. Према тзв. „Даблинском споразуму“ Европске уније, за питање права на азил одговорна је она земља ЕУ у коју је подносилац прво ушао приликом уласка у Европску унију. У случају да та земља важи као сигурна, подносиоци захтева, по правилу, морају да се врате назад у ту земљу како би тамо поднели свој захтев.
Према немачком Закону о процесу стицања статуса политичког азиланта, све земље Европске уније, као и Швајцарска и Норвешка, важе као сигурне земље. Али због тешке ситуације са избеглицама, немачки Савезни уставни суд донео је одлуку да Грчку више не третира као сигурну земљу. Зато немачке власти избеглице више не протерују у Грчку.