ОМЕРТА: "Ако преживим, убићу те"
Омерта је културни израз и кодекс части који придаје значај дубоко укорењеном породичном ставу о "кодексу ћутања", тј. несарадњи са властима и немешањем у правним проблемима других.
Настао је и остао веома честа појава на Корзици и у јужној Италији, где су управо криминалне организације мафијашког типа и настале. Такође је, у мањој мери, заступљен у појединим италијанскоамеричким насељима где италијанска мафија има јак утицај, али и у другим италијанским енклавама у земљама попут Немачке, Канаде и Аустралије, тј. земљама где постоји италијански организовани криминал.
Код
Омерта подразумева ''категоричну забрану сарадње са државним органима или ослањање на њихове услуге, чак и када је неко био жртва злочина". Особа треба апсолутно да избегава мешање у посао других и не би требало да обавештава надлежне органе о кривичном делу ни под којим околностима.
Чак и када је неко осуђен за злочин који није починио, он треба да одслужи казну без одавања било каквих информација полицији о правом починиоцу, чак и ако та особа нема никаквих веза са мафијом.
У мафијашкој култури, прекршити омерту значи смрт. Кодекс су усвојили Сицилијанци много година пре појаве Коза Ностре, а сматра се да су главни разлози раширености овог кодекса били резултат векова државних репресија и страних колонизација. Уочено је, барем када се посматра период од 16. века, да је омерта произашла као начин супротстављања шпанској владавини.
Порекло
Порекло речи можемо пратити до шпанске речи ''хомбредад'', која значи мушкост, а која је модификована са сицилијанском речи ''Ому'', што значи човек. Према другој теоријама, реч потиче од латинске ''хумилитас'' (смирење), који постаје умирта и коначно омерта, према дијалектима јужне Италије.
"Омерта је кодекс ћутања", сматра један од првих истраживача мафије и бивши официр безбедности Антонио Цутрера, који ''затвара уста људима'', чак и када говоре у својој одбрани или када је оптужени невин за злочине. Цутрера је том приликом цитирао стару изреку рањеног човека, упућену његовом нападачу: "Ако преживим, убићу те. Ако умрем, опраштам ти".
Омерта је екстремни облик лојалности и солидарности, упркос органима закона. Сумња да је нека особа ''cascittuni' (доушник) представљало је најцрњи знак против ''мушкости'', додаје Цутрера. Из тог разлога, многи злочини мафије остају нерешени и деценијама.
Ипак, с времена на време, нађе се особа се која прекрши омерту. То не мора искључиво бити особа која није повезана са мафијом или која је са њом уско повезана. То врло лако може бити и мафијашки бос.
Италијанско-амерички мафијаш Џо Валаки је најпознатији бос који је разбио омерту када је 1963. године јавно говорио о постојању мафије и сведочио пред Конгресом Сједињених Америчких Држава, поставши први у модерној историји америчке мафије који је прекинуо своје заклетву у крви.
На Сицилији, овај феномен је познат као ''пентито'' - онај који се покајао, односно прекшио омерту.
''Више мит него стварност''?
Поставља се питање, колико је омерта важна у данашњим мафијашким друштвима? Недавно је у највећој једнодневној акцји у историји САД на западној обали, полиција ухапсила готово двеста особа осумњичених за организовани криминал. Главна мета акције били су припадници пет њујоршких мафијашких породица и још једне у Њу Џерзију.
Против 127 осумњичених подигнута је оптужница за убиство, трговину наркотицима, изнуђивање, нелегално коцкање, подметање пожара, утеривање дугова и друге злочине. Том приликом је помоћник директора одељења ФБИ у Њујорку, Џенис Федерсик, изјавила је да су током истраге имали помоћ сведока, што показује да је закон ћутања (омерта), "данас више мит него стварност".
Погледајте још:
-
-
-