Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

Мајка монструм: Полицајци су плакали док су слушали потресну исповест жртве

14.03.2015. 14:50
Пише:
Србија Данас
majka monstrum
мајка монструм / Извор: Youtube Printscreen

Три жртве садистичке хранитељке, која их је присиљавала да једу властиту бљувотину, први пут су проговорили откако је пуштена из затвора.

Алома Жилберт(29), Викторија Спрај (28) и Кристофер Спрај (26) скоро две деценије су подносили злостављање њихове маћехе Јунис Спрај. Када је 2007. године осуђена на 14 година затвора, по први пут у животу су осетили сигурност. Међутим, прошле године је пуштена из затвора након што је одслужила само пола казне.

"Она је лопов, украла је моје детињство.", почиње своју исповест Кристофер. "Јунис је зла особа и психопата, и срећни смо што никога није убила. Застрашујуће је то што је сада на слободи и опет то може учинити другом детету. Зна како да задобије нечије поверење. Ни ми не знамо како она изгледа сада, па како би неко други знао?"

Преживели су држећи се заједно

Деца су развила снажну међусобну везу како би једно другом помогли да преживе злостављање. "Увек смо били ту једни за друге, међусобно смо превијали ране. Преживели смо држећи се заједно."

Када су, 1991. године Алома, Кристофер и Викторија први пут смештени код Јунис,  изгледало је као да су добили нови дом. "Чинила се тако топлом. Било је довољно седети јој у крилу и осећати се добро", присећа се Алома.

Но, убрзо је постало јасно да Јунис преферира своју биолошку кћерку Јудит и усвојену кћерку Шарлот.

"Оне су имале боље собе, добијале су бољу храну. Третирана сам као да нисам особа, као да немам никаква права", каже Викторија

После неколико месеци, Јунис је почела да их туче, тврдећи да су ђавоља деца. 

"Говорила је да радимо у сотонино име и да смо ђавоље потомство. То је стварно тешко схватити кад имате шест година. Једном приликом ме је натерала да једем храну за мачке. Плакао сам и повратио, а она ме је натерала да једем властиту бљувотину", прича Кристофер

Редовно их је тукла, водећи притом рачуна да их држи даље од људи који би је могли пријавити. Забранила им је да разговарају са другом децом, а за време ручка у школи дежурала је иза врата како би била сигурна да неће прекршити наредбу.

Када су 1994. године наставници постали сумњичави због модрица и посекотина, Јунис их је исписала из школе. Тада је злостављање трајало по цео дан.

cerka
церка / Извор: Youtube Printscreen

Потом је, 1996. године, преселила породицу на усамљену фарму, где је далеко од очију јавности могла да ради шта хоће. Деца су спавала у запуштеним, хладним шталама.

"Није било ни струје ни воде, некако смо се сналазили да се оперемо. Били смо константно гладни. Пола свог детињства маштала сам како једем нешто лепо. Начини на које нас је мучила били су разноврсни. Један од најгорих било је забадање штапића у грло, да не би могли гутати. Били смо као лутке, нисмо могли да узвратимо. А она се смејала нашим патњама. То је за њу била игра. Волела је то што је радила, мислила је да је то њено право.", описује патње на фарми Викторија

Како су деца расла, тако су и казне постале окрутније. Кристофер се сећа како га је везала за задњи део комбија и тако вукла около. "Глава ми се вукла по блату. Више пута бих се онесвестио. Крварио сам, долазио себи и опет падао у несвест... а она би ме и даље вукла около свезаног за ноге."

Деца су били дежурни кривци

У септембру 2000. године Јудит (37) и Шарлот (16) погинуле су у саобраћајној несрећи док су се враћали с породичног одмора. Јунис је свој бес због губитка својих мезимица искаљивала на осталој деци кривећи их што су преживели несрећу у којој су страдале њене омиљене кћерке.

Викторија, која је преживела тешку саобраћајну несрећу, била је привремено непокретна. Упркос оптимистичним прогнозама,мајка ју је присилила да наредне четири године проведе у колицима, недозвољавајући јој да слуша савете доктора како би добила новчани додатак за инвалидност.

"Јунис нам је говорила да ако полиција икад дође, то ће бити због тога што не воле Јеховине сведоке. Кад се то напокон догодило, ја сам све порицао. У то време ми је било 16 година и имао сам само њу у животу." - каже Кристофер.

Међутим, на другом полицијском испитивању, одлучио је да прекине агонију и исприча  све о дугогодишњем злостављању."Полицајци су плакали док су слушали моју исповест.", завршава своју исповест Кристофер.

У марту 2007. године Јунис је осуђена на 14 година затвора.

Погледајте и: