СКУПШТИНА НА ШЕШЕЉЕВ НАЧИН: "Једног сам ударио руком, а другог ногом"
Данас је Војиславу Шешељу у Хагу изречена ослобађајућа пресуда по свим тачкама оптужнице, ипак оно што се памти до данашњег дана су скупштински инциденти које је лидер радикала готово константно изазивао.
Још од уласка у српску скупштину Шешељ је важио за рекордера по броју изречених увреда, клевета и ниподаштавања колега посланика, углавном опозиционих.
Непрестано је вређао и народе који су живели у бившој Југославији. Поред овога Шешељеви инциденти ван парламента, прелазили су некада из вербалног и у физичко обрачунавање.
ЈЕ*ЕМ ВАМ МАЈКУ СВИМА! Сви Шешељеви хашки БИСЕРИ! (ВИДЕО)
Тако је једном приликом испред савезне скупштине, 11. јуна 1992. године Шешељ ударио песницом таксисту-штрајкача, који му је упутио псовку. Шешељ је по извештајима сведока почео да виче: "Све ћу вас побити као псе, мени нико не може да урличе! Ја ћу вас средити бандо, битанге! Ја ћу вас упуцати, бандо, што не радите"?
Припадници Шешељевог обезбеђења су тада испалили и неколико хитаца из аутоматског оружја.
Такође, у јуну 1992. Шешељ напада учитеље који су демонстрирали испред Скупштине Србије.
- Једног сам ударио руком, а другог ногом - хвалио се касније.
Шешељ је 9. јула 1992. године на улазу у Скупштину Србије пиштољем подигнутим у ваздух претио демонстрантима из Студентског протеста који су га претходно гађали сапуном, уз повике "опери те крваве руке".
- Овог пута, реаговао сам само претњама. Следећи пут ћу узвратити пуном мером и нећу сносити последице за евентуалне жртве и крвопролиће. Следећи пут ћу предузети мере одмазде - рекао је тада.
Већ сутрадан, 10. јула 1992, у ресторану Скупштине Србије Шешељ је напао фоторепортера листа Српска реч Ђорђа Вукоја и ломио његов фотоапарат.
Претње политичким супарницима
Увреде на рачун политичких супарника биле су Шешељев уобичајени манир. Септембра '92, он је у Скупштини извређао Љубицу-Бебу Ђаковић, препоручујући јој да се обрати неком од београдских жиголо клубова.
Када лидер радикала није био у добрим односима с Милошевићем, није штедео репертоар увреда ни на његов рачун. Тако му је 1994. поручио да не сме да прихвати план Контакт-групе, а за случај да то ипак учини, њему и његовој супрузи председник СРС обећао је судбину Александра Обреновића и Драге Машин.