ЊЕМУ ЈЕ ИСИДОРА СЕКУЛИЋ ПОСВЕТИЛА СТИХОВЕ: Мали јунак од срца жаљен, а тако славан
Најмлађи херој Церске битке, Станислав Сташко Сондермајер, шеснаестогодишњак у борбеним редовима, погинуо је живећи свој сан, борећи се за своју отаџбину и свој народ.
Сташко Сондермајер рођен је 5. септембра 1897. године у Београду. Био је син хирурга Романа Сондермајера, санитетског пуковника и Станиславе рођене Ђурић. Његов старији брат, Тадија, био је познати српски пилот и ваздухопловни инжењер. Угледајући се на старију браћу пријавио се у добровољце као ученик шестог разреда Друге београдске гимназије.
Гледајући како се мушкарци спремају на фронт тражио је дозволу од оца да и он крена са њима, али му жеља није била испуњена. Због огромне љубави према српству и Србији мали Станислав је побегао у рат пријавивши се у близини Шапца.
Одређен да буде у служби у позадини, желео је и молио да добије част и уђе у борбени ред. Након четири или пет дана по доласку изгубио је живот, а страдање дечака са пушком у руци растужило је многе војнике. Немили догађај се десио 5. августа 1914. године у борбама код села Добрић.
Тело младог дечака у морнарској униформи преузеле су жене и мајке села Богосавац. Дневник умотан у марамицу пронађен је у Сташковој блузи, а у њему је записана атмосфера на фронту, како ју је овај млади војник видео, али и како га је поразила мајчина смрт два дана након мобилизације. Сахрањен је у центар села где и данас почива.
Најмлађи херој у очима других
Миодраг Ибровац, разредни старешина овог храброг дечака, записао је о Сташку следеће: "Од срца жаљен, а тако славан, мали јунак Трећег коњичког пука борави вечни сан на пољу части".
Песму му је посветила и Исидора Секулић, а први пут је, по одобрењу његове породице, могла да се чује на годишњици Сташкове смрти пре три године "Давно необрадована, обрадовала сам се диадеми чистих твојих детињих очију. Причао си да волиш Србију, слободу и једног принца. И са тобом заједно, ја сам волела Србију".
Како би његово јунаштво сачували од заборава, мештани села Богосавац уредили су његов гроб у центру села и организовали помен 5. августа 2011. године. Најмлађи борац Церске битке живео је непуних седамнаест година.