МЕСЕЦИМА БЕЗ КУПЦА: 80 одсто кромпира иде на отпад!
Због забране извоза у Русију, на европским пијацама пала је цена кромпира. Вишак се, као и у случају млека и меса, нашао на нашем тржишту. Од јула, у Србију је стигло око 24.000 тона из Аустрије, Немачке, Холандије, Словачке, Пољске и Белгије.
Произвођачи упозоравају да се то већ негативно одражава на откуп домаћег кромпира. Држава тврди да је увоз од почетка године мали, свега четири одсто укупне годишње производње у Србији. Решење је, између осталог, кажу, у удруживању малих произвођача.
До прошле године, у домаћинству Васиљевића кромпир је сејан на три хектара. Ове године ће мање сејати, јер је роба већ месецима без купца у магацину.
"Требало би да се баци негде од 15 тона кромпира. Отежавајућа околност је та што се улаже, сеје се, а не може да се прода", каже Љубиша Васиљевић, произвођач из Драгачева.
И у Турици код Гуче произвођачи тврде да ће чак 80 одсто кромпира завршити као отпад. Зато ће ове године засадити троструко мање, преноси РТС.
"Од шездесетих до осамдесетих година у селу Турици и околини било је сто вагона кромпира. Ове године - ако буде сетва кромпира на пет, шест, седам хектара. Товим бикове, радим све да преживим", каже Петар Петрићевић, произвођач кромпира из Турице.
Некада је Србија, као традиционални произвођач кромпира, имала стотине хиљада тона и за извоз у Црну Гору, Италију. Прошле године са 52.000 хектара извађено је свега 600.000 тона.
"На терену постоји проблем са откупом домаћег кромпира и ту треба порадити на едукацији произвођача, на њиховом удруживању у асоцијације и произвођачке групе како би заједно могли да понуде неку значајнију количину откупљивачима и фабрикама", каже помоћник министра пољопривреде Ненад Катанић.
У Србији се годишње производе око 12.000 тона кромпира по хектару. У Европи и до три пута више. Због тога, шансу треба тражити у напреднијој технологији производње и обради земљишта, јер би се тиме повећао принос по хектару, тврде упућени.
Непостојање задруга, уситњена производња, скупе анализе, застареле сорте, мала прерађивачка индустрија, чине српске ратаре неконкурентним, тврде у Асоцијацији "Плодови Србије".
"Овде се главни промет одвија преко супермаркета више него на пијаци. У Србији је и сада само неколико произвођача способно да, са становишта количине, квалитета, паковања, буде конкурентано на домаћем тржишту, а камоли на иностраном тржишту", каже председник Асоцијације "Плодови Србије" Ратко Вукићевић, преноси РТС.