МИГРАНТИ ПОРУЧУЈУ: Никаква ограда нас неће спречити да видимо наше породице!

Покушаваћу док не успем. Мој циљ је Немачка, тамо ми је породица, и ниједна ограда ме неће спречити да их поново видим!

Овако говори један од избеглица из Пакистана, док седи на тргу у Суботици, док који километар даље мађарска војска уз помоћ полиције ужурбано припрема терен за подизање четири метра високе ограде према Србији. Њом ће покушати да, на 175 километара дугој граници с нашом земљом осигурају од уласка миграната с Блиског истока и из Африке који на све начине желе да се дочепају ЕУ.

Хапсе их, али поново покушавају

"Два пута су ме хапсили. Сада не смем да кренем јер је сада много људи у униформама тамо. Али и они су људи, морају да се одморе. Наћи ћу начин да се провучем. У крајњем случају ћу је прескочити некако!", каже Халил, уверен да ће остварити свој циљ.

За то време у Београду многи мигранти се тек спремају да крену пут Суботице. Мухамед Хузан (27) побегао је, каже, од рата у Сирији и једини циљ му је да се домогне Немачке и започне нормалан живот.

"Не разумем зашто Мађари ово раде. Ми не желимо да останемо у њиховој земљи, она нам је само успутна станица. Осим тога, ми никоме не желимо зло. Нисмо убице, нисмо терористи, ми смо избеглице. Зар се пред људима који беже од смрти подиже зид", каже Хузан:

"Подизање ограде неће нас спречити да пролазимо. Алтернатива нам је Бугарска, али њихова полиција нас страшно малтретира."

У пограничном месту Морахолом брекћу багери, Мађари пуном паром спроводе одлуку њихове владе од 17. јуна.

"Можда је ово добро решење, а можда и није... Они који живе поред границе биће сигурнији, а плаше се миграната",  открива Ласло, један од мештана док посматра како војни камиони дизу прашину за собом.

Његова комшиница Рожа пружа подршку изградњи зида:

" Знам ја да они не желе да остану у Мађарској, ми смо им транзитна земља, али на стотине свакодневно долазе овде и не знам шта влада треба да уради како би их спречила. Зид је решење!"