Мислила сам да смо најбољи пријатељи, а он ми је изјавио љубав!
Више нисам сигурна да је пријатељсво између мушкарца и жене могуће...
Славка сам знала, што би се рекло, још од пелена. Родитељи су нам били кућни пријатељи, па је некако било логично да се и ми дружимо. Иако је Славко четири године старији од мене, никада ме није зезао или правио неслане шале, чак напротив, увек је пазио да ми све буде потаман.
Како то већ бива, целу основну и средњу школу смо били нераздвојни. Мени је импоновало што ме је примио у своје друштво и никоме од његових пријатеља није дао да ме задиркују. Временом сам постала и равноправни члан њихове дружине.
Ипак, одабрали смо различите факултете. Колико год да смо били сличних карактера, није било шансе да због њега упишем Математички факултет или он због мене Филолошки. Са друге стране, та мала "раздвојеност" уопште није утицала на наш однос. Као да нас је још више зближила, причали смо о свему - и о љубавним проблемима, родитељима, факултету... Гледала сам га као једину особу којој могу у потпуности да верујем.
Два дана пред мој рођендан, инсистирао је да ми да поклон. Није ми било јасно због чега не жели да сачека рођенданску журку, али нисам ни желела да нешто претерано размишљам о томе и да томе придајем значаја.
Дошао је код мене кући, сео на кревет и извадио кутијицу. Прелепа сребрна огрлица са привеском у облику срца склизнула ми је на длан. Када ме је у том тренутку ухватио за руку и погледао у очи, знала сам да нешто није у реду. Тада ми се отворио. Рекао је да дуже време не гледа на мене као на девојчурка са којим је провео детињство, већ као на девојку са којом би желео да започне озбиљну везу. Описивао ми је многе тренутке када је желео да ми каже како се осећа, али није имао храбрости. Ни сам не зна шта је превагнуло, па је успео све да ми призна.
Била сам у шоку. Не, нисам очекивала тако нешто, никада није било ни најмањих назнака. Замолила сам га да оде и пусти да ми се слегну утисци.
Није дошао на моју журку. Нисам то ни очекивала. Мислим да је одлука да заувек прекинем наше пријатељство, једна од најтежих које сам икада донела. Ипак, обоје смо били сагласни да је тако најбоље. Он није више могао да свакодневно буде у мојој близини са свим тим осећањима, а и мени би било непријатно.
Не знам да ли ћу икада прежалити то што смо морали да прекинемо наше пријатељство...