Мислили сте да сте лењи?

Звао сам ресторан да пошаљу конобара до мог стола.

Скинуо сам филм са нета јер ме је мрзело да идем на спрат по ДВД.

Одвезао сам се до факса; лифт није радио, а предавање је било на трећем спрату. Вратио сам се кући.

Покушао сам да прескочим добар део клипа на Јутјубу. Клип је трајао 33 секунде.

Даљински управљач од телевизора био је пола метра ван мог домета, па сам скинуо са нета апликацију за даљинац да не бих устајао.

У соби сам имао светла која су реаговала на тапшање. Мрзело ме је да тапшем, па сам направио аудио снимак себе како тапшем и програмирао га на један од слободних дугмића на тастатури.

Цимер и ја организовали смо собу тако да буде прилагођена за лењивче. Један је могао да дохвати мини фрижидер и прекидач за светло, а други да дохвати прозор и термостат. Никад се више нисмо посвађали.

Једем храну директ из лонца, како бих имао што мање посуђа за прање.

Провео сам пола сата претраживајући торенте да нађем скрипту и да је скинем са нета да не бих ишао у другу собу.