ПРЕДСЕДНИЦИ КОЈИХ СЕ НИКО НЕ СЕЋА: Да ли знате којих 10 људи је владало Србијом од првих избора?!

Тачно је 25 година од првих вишестраначких, парламентарних и председничких избора у Србији, и они су одржани за време владавина Слободана Милошевића.

Србија је на председничким изборима прво изабрала лидера Социјалистичке партије Србије (СПС), Слободана Милошевића, који је на челу Србије био од 8. маја 1989. до 23. јула 1997.

Након њега је изабран је Милан Милутиновић (29. децембар 1997. – 29. децембар 2002.), као још један од кадрова социјалиста.

Касније, на тој функцији нашао се тадашњи лидер ДС-а, а сада НДС-а Борис Тадић (11. јул 2004. – 5. април 2012. – реизабран 3. феб. 2008). 

Након Бориса Тадића, Србијом с места председника Републике управља Томислав Николић, (од 31. маја 2012. године до данас).

Међутим, то су врло добро познате чињенице, али се слабо памти да је поред њих Република Србија имала још 6 в.д. председника Србије. То су Драган Томић, Наташа Мићић, Војислав Михајловић, Драган Маршићанин, Предраг Марковић и Славица Ђукић Дејановић.

Драган Томић је био први в.д. (23. јул – 29. децембар 1997), који је тада био на челу Скупштине Србије као високи функционер СПС-а.

Рођен је 1936. у Приштини, а школовао се у Београду, где је завршио Технолошко-металуршки факултет. Факултет је завршио 1962. године, радио је у раковачком “Рекорду“, био је делегат у СО Раковица и у Већу општина Скупштине Србије.

Онда је уследила функција председника Градске конференције SSRN (1986. — 1989). Након “Рекорда” запослио се у “Југопетролу“ на месту генералног директора. Биран је за председника Савеза инжењера и техничара Југославије.

С места шефа посланичке групе СПС изабран је 1994. за председника Народне скупштине и на том месту остао је до 2000. године, када су настале октобарске промене.

Следећег в. д. председника Србија је добила након убиства премијера Србије Зорана Ђинђића, и на то место дошла је тадашња председница Скупштине Србије, чланица ГСС Наташа Мићић (30. децембар 2002. – 4. фебруар 2004).

Пошто је Милану Милутиновићу истекао мандат на месту председника Србије, а због неуспеха два изборна круга за председника Србије (због недовољне излазности грађана), она је постала вршитељка дужности председнице Србије 29. децембра 2002, са уставном обавезом да сазове још једне изборе у року од 60 дана - што није урадила у предвиђеном року, и то је изазвало велике критике.

Као в. д. председнице Републике Србије била је чланица Врховног савета одбране Србије и Црне Горе. Неколико сати по убиству Зорана Ђинђића, 12. марта 2003. прогласила је ванредно стање у Србији. До краја априла се стање смирило и ванредно стање је укинуто.

Следећи в. д. председника Републике био је из редова Демократске странке Србије, а на том месту је био Драган Маршићанин (4. фебруар – 3. март 2004).

Маршићанин је 22. јануара 2001. изабран за првог некомунистичког председника Скупштине Србије. После поништавања првог спорног гласања, посланичка група ДОС тражила је његову смену. Онда је Маршићанин поднео оставку на место председника парламента.

На челу државе у улози в. д. председника налазио и функционер Српског покрета обнове и унук Драгољуба Михаиловића Драже, Војислав Михаиловић (3. – 4. март 2004).

Предраг Марковић, функционер Г17 плус, такође је био в. д. председника Србије (4. март – 11. јул 2004).

Марковић је и други председник експертске мреже Г17, а од оснивања странке потпредседник Г17 . Председник је Народне скупштине Републике Србије од марта 2004. Маја месеца 2006. напустио је место потпредседника Г17 . Почетком 2007. изабран је за почасног председника странке Г17 плус.

У периоду када је ондашњи председник сам себи скратио мандат (5. април – 31. мај 2012.), на месту в.д. председника нашла се и функционер СПС Славица Ђукић Дејановић као председник Скупштине Србије. Била је на тој функцији све до избора Томислава Николића.