МОМЕНТИ КАДА ЈЕ ПУТИН ЗАПЛАКАО: Најтежи тренуци руског председника (ФОТО/ВИДЕО)

Први је на то питање јавно покушао да одговори бивши амерички председник Џорџ W. Буш на Брду код Крања, на првом summitu с Владимиром Путином, 16. јуна 2001.

- Погледао сам том човеку у очи, видео сам да је исправан и да му се може веровати, осетио сам његову душу - изјавио је тада на конференцији за медије.

Због чега људи верују Путину? Па и страни лидери, међу њима и онај који је за председника САД и изабран баш на рачун спољнополитичког програма који се темељио на страху од Путина и државе којој је он на челу. Овде ће бити речи о његовим особинама због којих га подржава и верује му огромна већина од 140 милиона становника Русије. Те особине ћемо супротставити с оним његовим карактеристикама којима медији плаше своју публику, а открићемо и неке непознате чињенице о руском председнику, пише Express.hr.

Својом вером Путин се не хвали, на питања о њој одговара да не жели о томе да говори, да своју веру задржава за себе. Али онима пажљивима није промакнуло да, за разлику од свог претходника Бориса Јељцина и наследника, па опет претходника Дмитрија Медведева, зна не само да се прекрсти него и да се помоли.

Садашњи патријарх Руске православне цркве Кирил, тад митрополит, изјавио је 2007. године како “то што је Владимир Путин верник ја не само верујем већ и осећам”.

Но до тада се проширила прича о сусрету Јован Павла ИИ. и руског председника, 5. новембра 2003. у Ватикану.

Медији су приказали снимак дочека госта којег је папа поздравио на руском језику, као и тзв. ватиканску икону Казанске Мајке Божије, најпоштованије иконе у Русији, која је на инсистирање поглавара Римокатоличке цркве стајала иза њега. Касније је иза затворених врата одржана аудијенција с делегацијама, а онда су остале присутне замолили да изађу.

Папа је остао сам с руским лидером, медији су известили како су разговарали у четири ока. Уствари су се највише молили, заједно, клечећи пред иконом. Молили су се на руском језику. Папа је понекад запињао око текста молитве, па му је Владимир Путин помагао.

Кад говоре о Путину, западни медији га често карактеришу као хладног и безосећајног човека. Медијска стварност није реална стварност и на примеру руског лидера, такође, можемо потврдити ту тезу.  Наиме, он је по природи далеко осетљивији, а тешке тренутке, поготово оне с трагичним епилогом, емоционално врло снажно проживљава.

Трагедија у Северној Осетији

Његови сарадници схватили су то након трагедије у Беслану у Северној Осетији, где је након тродневне талачке кризе изазване нападом чеченских терориста 1. септембра 2004. на локалну школу убијено 314 талаца, од којих су 186 била деца.

На вест о крвопролићу јако се узнемирио, потом и расплакао, дуго су га смиривали, а пре него што је током ноћи отпутовао у Беслан, свратио је у цркву, помолио се и запалио свећу за погинуле.  У локалној болници је посетио повређене, а потом се срео са руководством републике, посетио школу бр. 1 те се по повратку у Кремљ обратио нацији.

Након тога је отишао у цркву, где је остао готово два дана молећи се.

Његова добродушност се види када је руски председник ИСПУНИО ЖЕЉУ старици за 100.рођендан.

У филму “Председник”, који је на 15. годишњицу прве Путинове инаугурације емитовала државна РТР телевизија, председник Казахстана Нурсултан Назарбајев присетио се како је руски колега реаговао на вест о грузијском ракетном нападу на Јужну Осетију и Абхазију у октобру 2008.године, уочи отворења Олимпијских игара у Пекингу.

- Седили смо у хотелу у Пекингу. Зазвонио му је мобилни. Замро је и променио израз лица. Глас му је дрхтао, помислио сам да се нешто лоше догодило некоме из његове породице.

У истом филму и Путин је признао да су му најтежи тренуци као председнику били баш напад на Беслан и онај на московско позориште на Дубровки.

Обарање руског авиона

Вероватно ће на тај попис додати и недавно рушење руског путничког авиона над Синајем од стране ИС. Тресао му се глас кад је, након што га је шеф ФСБ јавио да су на пртљагу и деловима олупине авиона пронађени трагови експлозива, блиским сарадницима пред камером наредио је покретање одмазде против Исламске државе.

После је утеху и мир потражио у цркви.

Како се Путин свети због обарања авиона прочитајте ОВДЕ.

Бављење џудом

У једном интервјуу објаснио је зашто се почео бавити џудом.

- Као дете време након школе проводио сам у дворишту с пријатељима. С 5-6 година сви смо били исти, али с 13-14 постали смо различити. Само карактер више није био довољан за очување свог лидерства и кренуо сам тражити инструменте који би ми помогли усправно очувати свој положај.

Премда се џудом више интензивно не бави, премда радо учествује у његовој јавној промоцији, укључујући борбе, увек истиче важност спорта.

- Веома је важан за формирање карактера, усмереност у достизању постављеног циља, све то даје спорт.

Ту усмереност његов пријатељ, колега из КГБ и један од најближих сарадника Сергеј Иванов назива тврдоглавошћу.

- Он је врло тврдоглав. Све што замисли оствари, притом улажући огроман труд - изјавио је у филму “Председник”, дивећи се Путинову напретку од када је на власти.

- Када то успева, није ми јасно, његов је дан препун обавеза, једино у току ноћи - додао је.

При томе је Иванов мислио на све оно ново што је његов шеф научио, од енглеског језика, преко клизања и играња хокеја, до свирања клавира. Енглески је почео да учи на сопствено инсистирање кад је договорен самит на Брду код Крања.

- Морам тог човека поздравити на енглеском - говорио је својим сарадницима.

Не само да је председника Буша поздравио, него је самит Г8 у Ст. Петербургу 2006. отворио на енглеском језику. Председничке обавезе нису му остављале превише времена за дружење с пријатељима, а они с којима је служио у КГБ-у састајали су се сваке седмице и играли хокеј.

Тигрови

Још су и основали своју екипу, Тигрови. А он никада није клизао. И свако вече након посла одлазио је с личним тренером на мало клизалиште у Ново Огорјево, подмосковско место у којем живи, и тамо је тренирао.

Најпре стајати на клизаљкама, па клизати, а онда играти хокеј. Сатима. Данас, не само да игра с пријатељима него и учествује на разним добротворним турнирима, ревијама… А свет је шокирао 2010. кад је на једној добротворној вечери изишао на сцену, сео за клавир и запевао “Blueberry Hill”.

Дакако, свирати и певати вежбао је приватно, ноћу. Не треба зато чудити што су две особе у његову окружењу задужене за његово буђење.