МРТВЕ СРБЕ УБИЈАЈУ ДРУГИ ПУТ: После рехабилитованог Степинца имаћемо и свеца Павелића
Загреб полако али сигурно иде ка 1941.години. Рехабилитација Степинца је први корак, можда исто можемо очекивати и са Павелићем.
- Суштина је да на овај начин желе да заокруже свој национални идентитет и то на крви народа са којим су живели 70 или 80 година. То је неприхватљиво и са те стране је Степинац нама "интересантан" - каже Ђурић Мишина.
Он наводи да је поништавање пресуде контроверзном хрватском кардиналу из Другог светског рата Алојзију Степинцу резултат "њихове неоусташке политике".
- Ми немамо право да се у то мешамо, али можемо да говоримо о том периоду и шта се тада дешавало - рекао је он.
СРАМОТА: Рехабилитован усташки злочинац Алојзије Степинац!
- Поништавање пресуде контроверзном хрватском кардиналу из Другог светског рата Алојзију Степинцу је део сценарија католичке цркве чија је намера да Степинца прогласи за свеца - каже адвокат Бранислав Тапушковић.
У правном смислу, поништавање пресуде, како објашњава Тапушковић је идентично случајевима рехабилитације које су вођене пред српским судовима.
- Разлика је у томе што у Хрватској до сада није било таквих случајева. Степинац је први. Укидање осуђујуће преусуде из 1946. године значи да је Степинац ослобођен кривице због које је био осуђен, а то је сарадња с италијанским и немачким окупатором и усташким режимом у НДХ, присилно католичење Срба, и учешће у непријатељској пропаганди после краја рата чији је циљ био угрожавање државног уређења ФНРЈ - каже адвокат Тапушковић.
ВУЛИН: Рехабилитација Степинца је страшна увреда за жртве усташког режима
Сарадник Института за новију историју Александар Раковић оценио је данас да је укидање пресуде хрватском надбискупу Алојзију Степинцу очекивано и да ће додатно отворити "већ широко отворена врата за његову канонизацију".
Раковић је, наводећи да пресуда није неочекивана с обзиром на талас неоусташтва који је преплавио Хрватску, додао и да је такав исход у складу са политиком данашње Републике Хрватске и Римокатоличке цркве у тој земљи.
Оцењује и да је процес канонизације Алојзија Степинца чисто политичке природе и да нема везе са теолошким питањима.
НИКОЛИЋ О ПРЕСУДИ СТЕПИНЦУ: Укидање тумачим као притисак на Папу да одустане од утврђивања истине
- То можемо тумачити тако да хрватска Римокатоличка црква канонизацијом Алојзија Степинца жели да амнестира себе за злочине које је починила у НДХ и од људи који су били у њиховим редовима - рекао је Раковић.
Раковић каже и да је све то потпуно неприхватљиво за Србе, Јевреје и Роме, па и све друге који познају историју и историјске догађаје у НДХ, где је, наводи, страдало неколико стотина хиљада људи од стане клерофашистичког усташког режима, у коју су биле укључене и структуре римокатоличке цркве.
Додаје и да одлука суда у Загребу неће утицати на рад мешовите католичко-православне комисије, која би требало да да мишљење о улози Степинца током рата, с обзиром да је Света столица већ саопштила да било какво истраживање или проучавање архивске грађе неће утицати на процес канонизације Степинца.
Након писма патријарха Иринеја, папа Фрања је ЛИЧНО зауставио канонизацију Степинца
- Чини се да је практично цела процедура при Светој столици већ завршена и да је само потребан папин потпис да је Степинац канонизован. Римокатоличка црква има могућност да у недоглед пролонгира потпис папе или да га на неко време пролонгира, остаје да се види шта ће се догађати - рекао је Раковић.
Раковић је навео да треба бити веома забринут да би цела прича у вези са Степинцем могла да буде први корак за рехабилитацију Анте Павелића, а могуће и за његову канонизацију у наредном периоду.
Ко је био Алојзије Степинац?
Алојзије Степинац је рођен 8. маја 1898. године у селу Брезарић код Крашића, близу Загреба, у веома имућној сељачкој породици. Његов отац Јосип имао је дванаесторо деце и то четворо из првог и осморо из другог брака. Алојзије је основну школу завршио у родном месту, гимназију у Загребу. Врло брзо је позван у аустроугарску војску 1916. године. Убрзо се, као новопечени официр нашао на Италијанском фронту, али његова војничка каријера убрзо је приведена крају рањавањем у борбама на Сочи и Пијави. Чим је чуо да је основан Југословенски одбор и да се организује Југословенска легија, јавио се као добровољац. Југословенска легија је пребачена на Солунски фронт кад је он већ био пробијен, али та ратничка епизода из његовог живота биће пресудна у каснијој црквеној каријери. После победе служио је као официр у Врању, Гњилану и Приштини, до пролећа 1919. године, када је демобилисан у чину подпоручника. За службу у југословенским снагама током Првог светског рата, Степинац је награђен Карађорђевом звездом.