Мудра прича о МОЋИ РЕЧИ и о томе како заборављамо ВРЕДНОСТ веома ВАЖНИХ СТВАРИ!
Након ове приче ћете бити захвални због оног што већ имате.
Једног дана, слепи човек седео је на степеницима зграде, са шеширом близу својих стопала и натписом на коме је писало: "Слеп сам, молим вас пружите ми помоћ."
Случајни пролазник, игром прилика стручњак за рекламу, који је туда пролазио, зауставио се запажајући да је у шеширу било присутно само неколико металних новчића. Савио се да би му пружио новац, затим без питања за дозволу, узео је картон, окренуо га исписавши нови натпис.
У току поподнева случајни пролазник се вратио до слепог човека запажајући да је његов шешир овом приликом био пун новчића и новчаница. Слепи просјак препознавајући га по кораку упутио му је питање да није био он тај који је нешто написао на картону и шта је то могао написати.
На је пролазник одговорио:
- Нисам написао неистину, само твоју поруку на другачији начин - насмеши се и изгуби у гужви. И тако слепи човек није сазнао да је натпис једноставно гласио: "Данас је сунчан дан, а ја га не могу видети."
Уколико вам је ово било интересантно, прочитајте причу која ће помоћи сваком коме је тешко у животу и ко има много проглема (више информација на ОВОМ линку)