МУДРОСТ СЕ БУДИ: Најбољи филозофски цитати

Неке чувене мисли, које су давно настале, су актуелне и данас, и поготово се могу применити на данашње ситуације. Они нам дају одговоре на неке наше недоумице, али, изнад свега, наводе нас да ставимо прст на чело и да не будемо пасивни у размишљању.

Сорен Кјеркегор је био дански филозоф који се претежно бавио теологијом. Живео је у 19. веку, а његова филозофија се сматра егзистенцијалистичком. У његовим цитатима ћете наћи виђење човековог развоја:

• Човек је синтеза бесконачности и коначности, пролазног и вечног, слободе и нужности, укратко: синтеза. Човек је дух. Али шта је дух? Дух је ја. Ја бити, значи конкретно постојати... Ја је у сваком тренутку, у коме јесте, у постојању. Јер ја није стварно ту, већ нешто што треба да постане. Онај ко егзистира стално је у постојању. Стварно егзистентни субјективни мислилац подражава, стално мислећи, своју егзистенцију и преобраћа све своје мишљење у постајање.
• Кад смо живот пропловили, он треба да нам покаже да ли имамо храбрости да схватимо да је живот понављање. И да ли смо расположени да се радујемо том понављању... Ко хоће само да се нада, тај је кукавица, а ко хоће понављање, тај је прави човек. И уколико је он то себи темељније умео да објасни, утолико је дубљи човек.

Аристотел је био Платонов ученик и старогрчки филозоф. Живео је 300-тих година пре нове ере. Био је учитељ Александра Македонског. Између осталог, као и већина старогрчких филозофа, бавио се врлинама, а занимале су га природне чињенице. Истраживао је постојеће друштво и занимала га је етика.

• Људи с много пријатеља, који су са сваким поверљиви и присни, нису, сматра се, никоме прави пријатељи; такви карактери се називају претерано љубазним и жељним да се допадну... Насупрот томе, пријатељство које је управљено на моралну вредност и саму личност пријатеља не може се одржавати с много лица истовремено. Човек може да буде задовољан и ако мало таквих нађе.
• Духовитост је дрскост која је стекла образовање.
• Корени учења су горки, али су плодови слатки.
• Оно смо што непрекидно радимо. Стога је моћ контроле нашег деловања моћ контроле нашег карактера, а моћ контроле нашег карактера је моћ контроле нашег живота.

Бертранд Расел је био један од највећих модерних филозофа. Био је британски филозоф и математичар, као и добитник Нобелове награде за књижевност 1950. године. Инспирисао је многе филозофе својим ставовима, а од њега издвајамо:

• Човек који у себи нема ни трунке филозофског смисла иде кроз живот затворен у предрасуде настале из здравог разума, из уобичајених веровања његовог доба или његовог народа и из уверења која су се у његовој свести развијала без учешћа његовог промишљајућег ума.
• Живот инстинктивног човека, човека који не филозофира, затворен је узак круг његових приватних интереса, а филозофско виђење помаже човеку да се ослободи из тог затвора, да оствари, велики и слободан живот. Пут који ка томе води супротан је оном који се обично узима или препоручује.
• Људи теже за веровањима која одговарају њиховим страстима.
• Моћ је слатка, она је као дрога, она је жеља која се повећава навиком.

Имануел Кант је једно од највећих филозофских имена. Он је анализирао готово сваки аспекат човековог ума, друштва, естетику и свет који нас окружује. Пружио је једно од најприхваћенијих етичких теорија, којем је веома тешко наћи замерку. Живео је у 18. и 19. веку. 

• Шта онда друго може бити слободна воља, ако не аутономија, тј. својство воље да сама себи буде закон.
• Ми људи на крају немамо никога осим нас, дакле учинимо најбоље од тога.
• Незрелост је неспособност кориштења интелигенције без туђег вођства.
• Није божија воља да ми будемо само тако сретни, него да се трудимо у властитом усрећивању.
• Морао сам да уклоним знање како бих направио мјеста вјеровању.

Међу филозофима је најприхватљивији његов категорички императив, односно, преформулисано, следећи став:

"Живи свој живот тако као да хоћеш да ће свако твоје дело постане универзални закон" - односно, ако нећемо, на пример, да буде општи закон да сви крадемо, не треба ни ми да крадемо итд.