"Повећање плата и пензија могуће на јесен"
Београд - Враћање плата и пензија у јавном сектору на првобитни ниво могло би се очекивати на јесен, каже професор Београдске банкарске академије Исмаил Мусабеговић.
"У економији, ствари се не гледају дан за даном. Први квартал је показатељ да смо на добром путу", рекао је Мусабеговић у изјави Танјугу. Према његовим речима, одлична вест је што је дефицит на крају првог тромесечја далеко мањи него што је био план.
"Уместо 55 милијарди динара, ми имамо минус од 27 милијарди. Дакле, уштедели смо 28 милијарде динара. Најзадовољнији овим податком су људи из ММФ-а, јер је њихова политика дефинисана како би се Србији помогло", рекао је он.
ММФ је, објашњава овај професор, екстерни контролор који гледа само бројеве, а оно што се сада догађа даје наду и оптимизам да у другом делу године може доћи и до повећања пензија и плата.
"Плате и пензије не би требало одмах вратити на првобитан ниво, већ постепено. Та мера је била изузетно важна, не зато што би донела огромну уштеду, већ што показује да сви морамо да штедимо, а нарочито они који су запослени у јавном сектору. Свако на своме месту мора да се посвети штедњи као мери која ће допринети бољитку свих нас у наредном периоду - односно у следеће три године", рекао је он.
Мусабеговић је навео да, и ако дође до повећања пензија и плата, очекује да то буде на јесен.
"Пре него што би се то догодило, мора јунски квартал да покаже добре резултате - раст бруто домаћег производа, инфлацију... Али те све мере фискалне консолидације биће много успешније уз паралелне мере монетарне политике. Као кад некога извлачите из муља, са две руке је много лакше", објашњава он.
Оно што је Србији потребно, наводи, јесте да цена новца буде нижа, како би се покренула кредитна активност и привреде и грађана, а то је у рукама Народне банке Србије.
Најлакши начин да се помогне привреди и грађанима јесте да се мерама новац учини јефтинијим, а то се постиже тако што се смањује референтна каматна стопа, ако се настави са политиком субвенционисаних кредита и ако део монетарне политике изнађе модел формирања новца кроз примарну емисију која ће бити упумпана у привредни систем.
"Упумпавање новца не би требало да се ради директно по одлуци владе, него кроз банкарски систем. Тада би се јефтиним новцем и мерама које се предузимају повећала привредна активност која је Србији неопходна, јер повлачи повећање запослености ,плата и свега што побољшава живот обичних људи", тврди Мусабеговић.
Говорећи о слабљењу динара које би уследило након примарне емисије, он је рекао да је то слабљење динара економска мера и она би требало да буде препуштена тржишту.
"Ако повећате активности привреде, смањујете притисак на динар. Лагана депресијација је добра за конкурентност. Нама одговара лагани пад динара, ради међународне конкурентности производа из Србије", закључио је Мусабеговић.