МУШКА ДОМАЋИЦА: Издржава га девојка, а ево шта он каже на то!

Када девојка издржава дечка, то обично не наилази на одобравање. Многи буду сумњичави и одмах осуђују овакву ситуацију. Тајлеру Мосу је досадило да му причају иза леђа па је решио да отвори своју душу и каже тачно како се осећа по питању тога.

Ја сам дечко који живот проводи у стану. Тај начин живота није мој избор, мада има неке своје предности. Могу да се туширам када желим, обучем како хоћу и срећем људе који желим.

Сваку пут када одемо на вечеру, она је плати и осећам се баш непријатно. Причајте ви шта хоћете о модерним временима и родним улогама у 21. веку, али и даље постоје одређена очекивања од мушкарца. Посвећеност. Заштита. Бити дечко, којег девојка издржава делује лако, али одузима добар део поноса. Прошлог августа сам завршио мастер на Нортвестерн Унивезитету. Већ шест месеци сам без посла. Схватам да се моје знање семиотике и напамет наученог опуса Алфреда Тенисона не наводи као потребно знање на огласима за посао.  

Сиђите ми с грбаче.

Изгледало је вредно труда учини енглески, историју и филозофију, али био сам наиван. Мислио сам да ће ми то пружити могућност да носим јакну од твида и да говорим о Ничеовом нихилизму када ме неко пита да ли сам гледао "Окружен мртвима". Оно што нисам знао је да је та јакна проклето скупа. Уместо тога схватио сам да сам преквалификован, али погрешно квалификован. У овом тренутку само желим посао. Касно ноћу, лежећи на стомаку чезнем за звуком факс машине и прављења графикона за понедељак. 

Дан за даном, не застрашује толико пораст стопе незапослености или следећи интервју за посао, колико ми је најтеже да се погледам у огледало. Сви бејзбол трофеји које сам добио као клинац и речи охрабрења да треба да будем оно што желим, били су састојци у том суфлеу грандиозних очекивања. Сваки дан без посла, претвара се у дан у којем покушавам да поново пронађем себе. Моја девојка је много практичнија од мене. Она је инжењерка и понуђен јој је посао одмах након дипломирања. Отишли смо у Синсинати. Сваког јутра она у 7 излази из куће и прави нове кораке у каријери, док ја још у гаћама гледам јутарњи програм. Загледан у лаптоп сваких 30 секунди рифрешујем мејл, док гледан неки безвезни интервју Џастина Бибера.

Део прећутног договора је да треба да очистим камин, усисам, оперем тањире. Увече спремам вечеру, мада би требало да научим да направим нешто више од сендвича с пилетином и тестенине. Иако ме не третира тако, не могу да се не осетим као кућни љубимац, који цвили када она ујутру напусти кућу и стоји на прозору машући репом када се враћа. Током дана купим и намирнице за кућу, а увече ме она, ако сам добар, изведе на пицу у локалну куглану.

Она ме храни, облачи и живим под њеним кровом и због тога сам јој захвалан. Када бисмо сабрали кирију, храну, рачуне за струју и грејање, мој финансијски дуг би прерастао студентски кредит. Тај кредит најбоље може да опише моје тренутно стање. Међутим, она је толико добра да ми није тражила ни цент.

Заједно смо већ пет година, а надам се да ћемо остати и наредних 60. Али, здрава веза треба да предстваља заједничко делање, а не паразитирање. Ја желим да будем риба која плива с њом, а не шкољка на трупу њеног брода. Ја сам са њом зато што је волим, али ако бих сада остао сам, могао бих само да се вратим у своју дечју собу у којој су постери Монти Пајтона и Симпсонових. Ја Стефани дугујем 10.000 долара. 

Припадник бумеранг генерације, која се након колеџа враћа на родитељске јасле. Успео сам да избегнем тај клише. Упркос томе што сам анксиозан због тога што сам незапослен, ја сам срећан, јер бринем о себи. Ја не могу да замислим да док отварам још један одговор на конкурс моја породица не дише - чекајући.

Искрено, више нисам тако узбуђен када ми стигне мејл о запослењу. У просеку, потребно је 17 секунди да обавесте да су одбили пријаву. Пре шест месеци Стефани и ја смо заједно читали поруке. Данас чак и не разговарамо, само јој пошаљем смс у стилу "Фирма та и та - још један одбијен". Почетком године је стопа незапослености била најнижа од 2009. године. Стручњаци расправљају колико је то одржив тренд, а свако од нас схвати да се привреда окреће, када се конкретна понуда појави у нашем инбоксу.

За сада ја уживам у кућним пословима. Ја сам одредио да сваког четвртка чистим купатило, тако мисли скренем на посла сата водећи рачуна да ли сам добро угланцао плочице. Онда поставим циљ да старом четкицом за зубе, скинем каменац с ивице каде.

Имам још неке вентиле. Као што су лекари некада пуштали крв, да би очистили нечистоће из тела, ја тако чистим ум пишући блогове, читајући и покушавајући да пронађем себе кроз цртање. Задајем себи мале циљеве. Данас ћу прочитати 30 страна неке књиге. Јуче сам се пријавио за четири радна места. Сутра ћу послагати ДВД-јеве по абецедном реду. 

Понекад размишљам о низу одлука, које су довеле до ове тачке. Могао сам да останем у Чикагу. Да тражим необавезни посао у Њујорку или Сан Франциску, занемарујучи жељу да будем са Стефани. Али када се она насмеје с друге стране стола, ја знам зашто сам овде. Празнину, коју би имао без ње, ништа не би могло да испуни. Можда ме та одлука описује више него што сам свестан. Можда је мој понос угрожен, али зато имам љубав.

(24sata.rs)