Мушкарци еволуирали захваљујући "песничењу"?

Кости које најчешће страдају у тучи песницама значајно су ојачале још у раној фази хоминида, тврде научници. Реч је о костима које се најзначајније разликују у мушком и женском скелету.

Аутори научног рада објављеног у журналу "Биологицал Reviews”, уверени су да су та ојачања мушких лобања последица борбе око жена и ресурса, сугеришући заправо да је насиље узрок кључних промена у еволуцији.

Фосилни записи показују да је аустралопитекус, директни предак човека, имао упадљиво робусну структуру лица, а годинама је то објашњавано адаптацијом на исхрану која се састојала од ораха, семенки и траве. Ипак, новија сазнања на основу испитивања истрошености њихових зуба и присуства угљених изотопа, изазвала су сумње у хипотезу засновану на врсти исхране.

"Аустралопитекус, за кога се веровало да је 'Крцко Орашчић', заправо је вероватно јео воће", каже један од аутора теорије, биолог са Универзитета у Јути, Дејвид Керијер.

Керијер и лекар Мајкл Морган, коаутор рада, нуде ново објашњење које се заснива на прилагођавању костију лобање због насилног супарништва.

Да би поткрепили своје тврдње, Керијер и Морган су предочили податке који се тичу савремених борби. Неколико истраживања заснованих на подацима хитних медицинских служби показују да су лица нарочито рањива и да је вилица при врху листе најчешће ломљених костију.

"У данашње време, лом вилице није крај света, јер имамо хирурге и модерну медицину. Али, пре четири милиона година, ако би сломио вилицу, то би вероватно била фатална повреда. Не би могао да жваћеш храну и - једноставно би умро од глади", објашњава професор Керијер.

Такође, чињеница да се управо кости лобање највише разликују у скелету машкараца и жена, иде у прилог овој теорији - јер су у људској историји углавном мушкарци "они који се боре".

BBC додаје да се идеја о насиљу као узроку ових промена надовезала на раније откриће двојице научника да су рани хоминиди били први примати чији је облик руке омогућавао стискање песнице и, самим тим, и "песничење".

Тај ранији рад Керијера и Моргана изазвао је критике дела научне јавности, па Керијер очекује да ће и нову теорију дочекати као контроверзну - јер, каже, дебата око улоге насиља у људској еволуцији није нова.

По Керијеру, нова теорија је допринос тој дебати чије је основно питање "да ли је наша прошлост била насилна или мирољубива".

"Историјски записи односе се на кратко време, археолошки покривају десетине хиљада година више... али анатомија 'архивира' трагове о томе која је врста селекције доминирала, која су понашања била значајна, и тако нам пружа информације о веома далекој прошлости", закључује Керијер за BBC.