ВРАЋАЊЕ ДУГА ПРАВА МИСТЕРИЈА: Динкић дужан 80 милиона динара!
БЕОГРАД - Мистерија је како ће УРС вратити 80,8 милиона динара дугова из изборне кампање 2014. године. Ова странка која у пракси више не постоји у кампањи је пре годину дана потрошила укупно 180,9 милиона динара, од чега највише за услуге маркетиншких агенција и медијских кућа, чак 157,2 милиона.
Према подацима из извештаја у Агенцији за борбу против корупције, странка Млађана Динкића је до данас у минусу скоро 81 милион. Повериоци којима су Динкић и УРС остали дужни ће у теорији новац моћи да наплате судским путем. Међутим, питање је како би то могло да се уради, с обзиром на то да УРС није парламентарна странка, нема своју имовину, нити су Динкић и сарадници заложили личну имовину као гаранцију.
"Ко ће и како враћати дугове, вероватно је предвиђено неком одлуком. Тамо где су склапани уговори са физичким или правним лицима повериоци би могли да утуже странку, што иначе ретко ко ради", каже Зоран Стојиљковић, професор ФПН и члан Одбора Агенције за борбу против корупције.
Он наводи да би морале да постоје јасне процедуре ко плаћа заостале рачуне и да ће, ако постоји правни наследник, тај терет пасти на њега, пише Блиц.
"Пример за то је ДС, која отплаћује све дугове из кампање 2012, док је Борис Тадић са својим људима изашао из странке без тог оптерећења", објашњава Стојиљковић.
УРС се и данас налази у Регистру политичких странака, а његов заступник и даље је Динкић, који је странку напустио прошле године.
Млађан Динкић није желео да одговори на питање да ли ће и како УРС платити дуг од 80,9 милиона динара из изборне кампање.
Проблем ће ових дана постати још већи. Наиме, према извештају Агенције за борбу против корупције, УРС је прошле године узео три кредита код АИК банке Ниш од укупно 800.000 евра. Отплата би, по уговору, требало да почне ових дана. Обезбеђење за ове кредите дале су три приватне фирме, пише Блиц.
"Ствар је банке и поверилаца да ли ће и шта тражити као гаранцију. Чак и ако је обезбеђена гаранција, све се своди на то хоће ли поверилац покушати да наплати доспеле обавезе", објашњава Немања Ненадић из “Транспарентности Србија”.