НАДЈАЧАНИ ШЕСТ СТОТИНА ПУТА: Како смо се бранили од агресије НАТО пакта (ВИДЕО)
Све је било на страни НАТО, осим морала, родољубља и довитљивости.
Агресија НАТО на СРЈ, под именом "Савезничка снага", почела је 24. марта 1999. године. У рату је на страни Алијансе учествовало 19 држава чланица, с тим да ако рачунамо и оне ван НАТО које су дале писте и другу војну помоћ, Југославију је напало чак 26 држава.
Бомбардовање је трајало 78 дана и завршено је 10. јуна 1999. након потписиваја Војно-техничког споразума у Куманову. Након тога усвојена је Резолуција 1244, којом је потврђен суверенитет Југославије, односно Србије над Косовом и Метохијом.
Данас је, нажалост, за многе то био "рат који смо изгубили" и "да је Космет продат НАТО-у и Албанцима", без икаквог разумевање за тежак спољнополитички положај у којем се тадашња држава налазила. Питање које тим људима треба поставити јесте, ако смо тада изгубили и издали Косово и Метохију, зашто нам га и дан данас упорно одузимају, траже и захтевају да признамо?
Рат у бројкама
Отворен рат против НАТО пакта никако није ишао у прилог тадашњој држави. Однос војних снага НАТО према Војсци Југославије (ВЈ) био је пред почетак агресије 600 према 1, с тим што је ВЈ заостајала технолошки најмање 30 година.
Агресори су имали 743,8 милиона становника и државни буџет од 3.312 милијарди долара, а СРЈ 11,5 милиона становника и буџет од 3,85 милиона долара.
НАТО је агресију започео са 464 летелице, а завршио са 1.040. Оне су лансирале више од 400.000 пројектила, а СРЈ је грађана и са 1.000 крстарећих ракета. Укупна маса ових убојних средстава је око 22.000 тона.
А РАК КОСИ ЖИВОТЕ: Ово су тачне ЛОКАЦИЈЕ У СРБИЈИ где је НАТО бацао ОСИРОМАШЕНИ УРАНИЈУМ (МАПА)
Српске снаге су од 24. марта до 10. јуна имале 753 погинулих: 589 војника и 172 полицајца.
Припрема терена за инвазију
План агресора био је потпуно елеминисања ваздушно-одбрамбених способност ВЈ, а одмах потом би уследила копнена офанзива на "спрженој земљи", уз подршку терористичке ОВК. Међутим, ни после 78 дана, нису се "стекли услови" за то, пошт је до краја рата две трећине оружја било спремно за борбу уз више од 99 одсто мобилисаног људства.
Према оперативним проценама ВЈ, које је и НАТО добро знао, у случају напада оружане силе једнаке југословенској, животни век застареле ПВО процењиван је на само 21 дан. Међутим, оно што НАТО није узео у обзир јесте српска сналажљивост у шкрипцу и чист инат, јер тамо где су правила службе диктирала укопање на положају, српске трупе су испадале из шума и дејствовали муњевито.
Све је било на страни НАТО савеза, осим морала, родољубља и довитљивости. Искуство стечено анализирањем НАТО бомбардовања Републике Српске 1994. омогућило је Војсци Југославије да се одупире Алијанси ван сваких очекивања.
"Рат играчака"
Док се НАТО служио најмодернијим оружјем у свом арсеналу, ВЈ је има своје мамце и макете који су ефикасно бранили земљу током целог рата. Око 99 одсто НАТО "паметних" бомби експлодирало је на пасивним радарским рефлекторима и макетама, док су микроталасне пећнице биле неодољив плен за противрадарске пројектиле.
А РАК КОСИ ЖИВОТЕ: Ово су тачне ЛОКАЦИЈЕ У СРБИЈИ где је НАТО бацао ОСИРОМАШЕНИ УРАНИЈУМ (МАПА)
Војници су уз помоћ цивилних стручњака и грађана масовно производили лажне топове, тенкове, камионе, па чак и куће, утврђења и мостове! Уз макете топова и борбених возила постављане су лутке из излога обучене у војне униформе.
Када су пред почетак рата НАТО злочинци, са осмесима на лицима, говорили да ће бити "као на полигону за обуку" сигурно нису ни сањали колико ће бити у праву.
Ипак, у сваком рату има жртвава и агресија на СРЈ није била izuzettak. Када нису могли да пронађу мете међу припадницима храбре српске војске, НАТО је гађао цивиле. НАТО је убио око 2.000 и ранио преко 10.000 цивила. Укупна материјална штета у СРЈ, или прецизније у Србији, процењена је на више од 100 милијарди долара.
НАТО је током агресије уништио или оштетио 1.026 цивилних објеката, потпуно је разорио 7 индустријских и привредних објеката, 11 енергетских постројења, 38 мостова, 28 радио и ТВ-репетитора, 470 км путева и 595 км пруга. Оштећено је 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 основних и средњих школа, 29 манастира и 35 цркава.
Споразум у Куманову напокон је окончао агресију на Југославију која, на очај Команданта НАТО снага за Европу, није довела до пораза српске војске "за само два дана", што је поносито изговорио и током последњег разговора с начелником Генералшатаба ВЈ Драгољубом Ојданићем.
Због тога нам Запад ни до данас није опростио свој неуспех.