Најбитнији догађаји за српску економију у 2014. (2.ДЕО)

ОТВОРЕН ПУПИНОВ МОСТ

Пупинов мост преко Дунава, који спаја два београдска насеља, Земун и Борчу, отворен је у децембру, у присуству премијера Србије и Кине, Александра Вучића и Ли Кећијанга, који је био у званичној посети Србији.

Изградња моста и приступних саобраћајница коштала је 260 милиона долара, од чега је 85 одсто кредит кинеске Ексим банке, а преосталих 15 одсто обезбедили су држава Србија и Град Београд. Главни извођач радова била је кинеска фирма чајна роуд анд бриџ корпорејшен (ћина Роад анд Бридге Цорпоратион - ЦРБЦ). Мост је дугачак 1.507 метара, широк 29,1 метар, има шест коловозних и две пешачке стазе.

Део је магистралног пута који ће повезати Коридор 10 са Зрењанинским путем и изместити теретни саобраћај из центра Београда. Отварањем те саобраћанице путовање од Борче до Земуна, уместо сат и по градским превозом или 45 минута аутомобилом, трајаће десетак минута. То је други београдски мост на Дунаву, а први, Панчевчки мост, изграђен је пре 79 година. Радови на мосту Земун-Борча почели су крајем октобра 2011. године, а рок за завршетак је био три године.

ДОГОВОРЕН АРАНЖМАН СА ММФ 

Србија и мисија Међународног монетарног фонда (ММФ) постигли су крајем новембра договор о склапању

трогодишњег аранжмана из предострожности у вредности од око милијарду евра, а очекивања Владе Србије била су да ће аранжман бити у примени од јануара 2015. године.

Међутим, борд директора ММФ ће тек у фебруару одлучивати о одобравању тог аранжмана, након што се увери да су усвојене све договорене мере штедње и реформе јавног сектора, пре свега јавних предузећа. Економским програмом Владе Србије, који је подржао ММФ, предвиђено је смањење учешћа јавног дуга у бруто домаћем производу већ у 2016. години, као и смањење дефицита буџета на садашњих око осам одсто на четири до 4,25 одсто БДП-а, односно на 1,3 до 1,4 милијарде евра.

Уколико аранажман буде одобрен, ММФ ће квартално пратити његово спровођење, а представници те финансијске институције ће посебну пажњу посветити реализацији пословних планова Србијагаса, Железница Србије и Електропривреде Србије. Претходни аранжман Србије и ММФ је био кредитни, а истекао је 15. априла 2011. године. Тај аранжман је имао вредност од око три милијарде евра, од чега је повучена половина.

УГАШЕНА ЈОШ ЈЕДНА БАНКА

Народна банка Србије у јануару је одузела дозволу за рад Универзал банци која је била у приватном власништву, јер је утврдила да је угрожена њена ликвидност и да може дестибилизовати финансијски систем Србије.

Банка је доспела у то стање јер је одобравала кредите без одговарајуће хипотеке, које дужници нису могли да врате.

То је четврта банка у Србији којој је у последње три године одузета дозвола за рад. Претходно су угашене три државане банке - Развојна банка Војводине, Агробанка и Привредна банка Београд, а измирење њихових обавеза државу је коштало око 800 милиона евра.

Проблеме у пословању тренутно има и Српска банка, која је државном власништву, али Влада најављује да ће реструктурирати ту банку, како би убудуће финансирала само војну, односно наменску индустрију.

КРАЈ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ 

Агенција за приватизацију огласила је 15. августа продају 502 предузећа међу којима је око 160 предузећа у реструктурирању, а остало су предузећа која нико није хтео да купи или их је држава преузела после неуспешне приватизације.

За учешће у приватизацији 400 предузећа стигло је 1.929 писама инвеститора, а за око 100 предузећа нико није заинтересован. За свако предузеће за које има заинтересованих инвеститора одређен је модел приватизације и тај поступак треба да буде оконачан до краја 2015. године.

Највише заинтересованих инвеститора је из Србије, затим Русије, Немачке, Мађарске, Италије, САД, Кине и Чешке. Предузећа за која нема заинтересованих инвеститора ићи ће у стечај. За одлазак из предузећа која су у реструктурирању до сада се пријавило око 5.000 радника и за њихове отпремнине новац ће бити обезбеђен из

републичког буџета за наредну годину.

НОВИ ТЕНДЕР ЗА ЖЕЛЕЗАРУ

Нови тендер за продају Железаре Смедерево објављен је 5. децембра, а Влада Србије тражи стратешког партнера за докапитализацију те компаније, куповином удела од 80,01 одсто. Обавеза купца биће да до краја 2016. године покрене производњу у другој високој пећи у железари која ће радити са најмање 50 одсто капацитета, а да истовремено одржава пуну производњу прве високе пећи.

Одлучено је и да државни повериоци отпишу дуг железари, са стањем на дан 31. децембар 2013. године, под условом успешног окончања докапитализације. То је други покушај продаје железаре, која запошљава око 5.000 радника, за коју је интересовање већ показао амерички Есмарк. Очекује се да тендер буде окончан до краја јануара. Уколико та фабрика ради пуним капацитетом, односно производи 2,2 милиона тона челика годишње, доприноси са 1,5 одсто расту бруто домаћег производа (БДП).

а не пропустите ни:

Најбоље рекламе у 2014. према престижном Бизнис Инсајдеру

као ни анализу о ефекту све јефтиније нафте на економију у 2015.